Posebna [H. S. Fiction]

66PART(Poslednji)

*Karolina*

Uđem u sobu prva čekajući da i on uđe. Posle par trenutaka čujem da zatvora vrata ali...
"Zašto si zaključao?", okrenem se.
"Da neko ne bi ušao. Želim na miru da razgovaram sa svojom verenicom."
"Aham!", prevrnem očima. Prođe pored mene te sedne za radni sto dok ga ja samo pogledom pratim.
"Sedi, verujem da se sada više umaraš."
"Samo ti ne pričaj o tome.", sednem na stolicu preko puta.
Gledam ga ali on pokušava da izbegne pogled.
"Nemam celo veče!"
"Hteo sam da se izvinim."
"Izviniš!?", ispustim sarkastični osmeh.
"Ne moraš biti takva!"
"Ne baš trebam biti takva!"
"Žao mi je! Trebao sam ti odmah reći."
"Ja nemam ništa od tvog 'žao mi je'. I meni je žao ali život je kratak da bih za sve žalila. "
"Nije moja krivica, nisam to radio sam. Kendall me je drogirala, kasnije su to bile tablete a na kraju..."
"Trebalo ti je nešto jače kao na pri marihuana?", pitam iako je to zvučalo kao prekorna činjenica.
"Da...", izdahne. Ustane te dođe ispred mene."Stvarno mi je jako žao.", uhvati mi ruku."Nisam bio pri sebi."
"Jebeno me ne diraj!", ustanem te se pomerim od nega."Jebeno nemaš prava na to! Gadiš mi se! Pogledaj na šta ličiš?! Smršao si, oči su ti crvene i smrdiš na.... bolnicu?", skupim obrve.
"Upravo sam izašao.", kaže okrećući se."Sem me je strpao u neku bolnicu za odvikavanje."
"Sem!?Ček moj Sem?"
"Da već tri meseca živim u bolnici za odvikavanje od droge.", okrene se."Najgora tri meseca mog života. Ne možeš to zamisliti."
"Tebi su bila najgora tri meseca!? Misliš da je meni cvetalo cveće. Misliš da je meni bilo lepo posle svega što si mi rekao."
"Nisam mislio to...."
"Ali si rekao. Bukvalno si me nazvao greškom i to zato što u mom stomaku postoji samo jedno dete!"
"Žao mi je...."
"Prekini!!! Prekini govoriti da ti je žao! Da ti je stvarno žao, došao bi istog trena i stao uz mene. Ali ne, ti si se samo ljigavo smejao i posmatrao me kao najobičnije đubre.", pogleda me u oči."Mrzim te Harry!"
"Ne govori to! Ne misliš tako!", odmahuje glavom.
"Mrzim te i da mislim tako! Svaki deo mene te mrzi."
Skinem prsten te mu se polako primaknem."Izvoli.", pružim mu ga.
"Ostavljaš me?", pogledam me.
"Ne, ja sam bila ostavljena prva sad samo vraćam ono što mi ne pripada."
"Karolina molim te! Znam da sam pogrešio i znam da sam ispao najveći mogući kreten ali nemoj to da radiš. Nemoj me ostavljati.", bukvalno zacvili.
"Volela bih da nije tako. Stvarno bih volela...", okrenem se te krenem.
"Hej ne mora biti!", uhvati me za ruku.
"Pusti me?", kažem jer polako pucam.
"Da li to stvarno želiš?", stane ispred mene.
"Da."
"Pogledaj me i reci.", tačno je znao da njegovim očima ne mogu odoleti.
"Da Harry. Želim da me prokleto pustiš.", pogledam ga ali zažalim.
"U redu...", pusti mi ruku ali se ja ne pomeram."Mislio sam da ćeš otići."
"Pre nego to i uradim, interesuje me samo jedna stvar. Kada su one večeri onoliko želeo da ideš u grad da li je to bio samo izlazak ili si bio sa njom?"
"Kako to znaš?"
"Istina je znači...", zajecam. "Istina je da si bio to veče sa Kendall."
"Karolina mislio sam da si to..."
"Pitala sam samo da bi videla da li je istina?", ošamarim ga."Nemaš pojma koliko sam želela da znam da to nije istina.", udarim ga još jednom."Lakše bi prešla i preko toga da me varaš, da je to bila bilo koja druga a ne ona."
Priđem vratima te ih odključam. "Želim ti svu sreću u životu Harry, stvarno.", kažem i spustim glavu."Ali ne sa mnom.", zalupim vrata.
Pogledam po ljudima koji su se veselili. Momci su bili kod svojim devojaka srećni i nasmejani. Drago mi je što ih ostavljam takve. Neprimetno došetam do sobe te uđem unuta."Theo šta radiš ovde?"
"Mommy hteo sam da uzmem neku igračku."
"Ljubavi hajde...", kažem te ga poljubim."Sada idemo dalje..."

*Louis*

Prošlo je punih tri sata kako su otišli da razgovaraju. Nisam hteo da stojim na vratima i čekam da vidim šta će biti. Pa sam se zato trudio da baš i ne obraćam pažnju na njih.
"To je to.", kaže Niall kada isprati i poslednje goste.
"Ne pamtim kada sam se ovoliko napio.", kaže Liam sedajući na kauč dok Karlo spava pored njega.
"Tri sata, mislite da je to dosta?", Zayn se ubaci
"Ha i ti si merio?", pogledam ga.
"Najradije bi da čujem šta joj ima reći posle svega."
"Žao mi je!", okrenemo se prema glasu i ugledamo Harryja. Po prvi put u životu ga vidim ovakvog. Slomljen je. Ne znam da li bi to trebalo da me raduje ili ne. Svejedno zaslužio je. Možda je sebično, ali zaslužio je posle svega.
"Gde je Ar?", Niall pogleda pored njega na otvorena vrata. On samo blago podigne ramena kao da ne zna dok mu je glava savijena.
"Gde je Karolina?", pitam malo jače jer mi podignuta ramena ništa ne znače.
"Ne znam."
"Kako ne znaš?"
"Ne znam Louis! Ne znam! mislio sam da je sa vama izašla je odmah posle toga što mi je vratila prsten i udarila dva puta."
"Trebala je i tereći put za sreću!", prođem pored njega odlazeći do njene sobe.
"O ne... Ne...", zaleđeno stanem na sredinu sobe. Bukvalno je bila polu prazna. Ormar sa njenim stvarima bio je otvoren a njenih stvari nije bilo. Kofer koji je bio pored sada više nije bio tu.
"Mora da me jebeno zajebavaš?!" dobaci Niall iza mene. Ne reagujem već odmah otrčim u dečiju sobu.
Theovih stvari takođe nije bio.
"Sad je mrtav!", udarim o vrata te brzinom svetlosti siđem niz stepenice.
"Harold!", dozovem ga a on se okrenene. Automacki ga udarim pesnicom te padne na pod."Diži se kretenu jedan!!!", uhvatim ga za košulju."Kažeš da ti je žao! E pa druže, biće ti još više žao kada ti kažem da je otišla!", podigne
glavu.
"Molim!?Gde!?", Dalia se ubaci.
"Leo odvedi je u sobu."
"Ne! Ostajem dok ne saznam gde je Karolina?"
"A ja ti istog trena kažem da kreneš u sobu inače ne odgovaram za ono što uradim!"
"Hej Louis!", Niall poviče odlazeći do nje."Nemaš prava da vičeš na nju!", zagrli je oko ramena."Evo! Našao sam ovo kod lampe u njenoj sobi."
Pruži mi papir. Uhvatim ga dok Harry samo odguram da sedne.

-Za moje momke-

Pisalo je sa jedne strane, otvorim dok ruke polako kreću da drhte.

"Pa neću krenuti sa onim 'sada kada čitaš ovo pismo ja ću biti daleko'. Da biću ali ne dovoljno da zaboravim na sve što me veže za vas. Da zaboravim sve ono što ste uradili za mene i za svu ljubav koju ste mi pružili.
Ko god čita ovo pismo neka ga čita naglas, ispred svih.''

Podignem glavu te pogledam u momke.
"Šta piše?", pita Zayn.
"Kaže da pročitam naglas."
"Pa čitaj!"

"Pa neću krenuti sa onim 'sada kada čitaš ovo pismo ja ću biti daleko'. Da biću ali ne dovoljno da zaboravim na sve što me veže za vas. Da zaboravim sve ono što ste uradili za mene i za svu ljubav koju ste mi pružili.
Ko god čita ovo pismo neka ga čita naglas, ispred svih.
Niall uvek ćeš ostati moj plavi princ. Kao u onim pričama koje si mi pričao dok si me pokušavao uspavati. Hvala ti za svo razumevanje koje si uvek gajio prema meni. Uvek si razumeo.
Želim da paziš na Daliu. Dobra je ona devojka, zaslužuješ nekog poput nje kao i ona tebe.
Liam jedan od najbrižnijih osoba koje sam ikada upoznala. Nedostajaće mi tvoji obroci kao i tvoje gunđane da se obučem toplije iako ja to ne želim. Hvala ti za sve te sitnice za koje si uvek mario.
Zayn, drugar , nikada ti neću zaboraviti kada me držiš na grudima dok ja jecam i gušim se od plača. Znao si kako da me utešiš i oraspoložiš i kada mi nije bilo do toga. Znam da ću ti nedostajati iako sada odmahuješ glavom."

"Šta? Ne odmahujem glavom!", prekine me te ga pogledam.
"Nastavi!", Liam mi kaže.

"Blizanci, moji mali krimosi. Želim vam puno puno sreće. Leo svaki čaj koji budem popila neće biti isti kao tvoj. Nijedne ruke neće moći da zagrle jače od tvojih. A Zak svaki put kada budem videla belu ružu setiću se istih koje si mi svakog dana donosio a svaka je bila lepša od one predhodne.

I naizad došla sam do tebe Lou. Znam da ti čitaš pismo jer ćeš prvi primeriti da me nema.
Mislim da sam ti sve rekla danas kada smo bili sami. I ne, nije bila laž. Želim da to budeš ti, da ti budeš taj koji će prvi stajati uz mene.
Moraš mi obećati nešto. Šta god radio ne krivi Harryja za to. Ne krivi ga on je samo otišao na put za koji nema povratka."

"Nije istina! Ne drogiram se već tri meseca!", zadere se.
"Umikni!", pogledam ga."Umikni, ubiću te!"

"Predpostavljam da si ga već okrivio za sve što mi se dogodilo. Ali kad bolje pogledaš. Jedini krivac sam  ja....
Ja sam ta koja je podelila vas dvojicu. Ja sam ta koja je dopustila da se sve ovo desi. Ja sam ta koja je otišla. Ali to sam samo ja devojka puna problema koje nikada neće rešiti.
I sad kada sam otišla i nikad vas neću videti, želim da vam kažem da vas sve volim.
Niall moj mali brat, Zayn moj najbolji drug, Liam moj stariji brat, blizanci moji vreni andjeli čuvari.... Postali ste moja porodica.
A vas dvoje, Louis i Harry, moje dve iskrene i najveće ljubavi... Koje nikada neću prežaliti.... Volim vas, svim srcem i svom dušom.
I ti Harry, lagala sam da te mrzim. Nikada nisam mogla da te mrzim jer u meni raste nešto naše, bez obzira što si me varao, drogirao se i ostavio. Uvak sam te volela."

-S ljubavlju Karolina Grey-

Podignem glavu i pogledom pređem preko momaka. Svi ćute i gledaju u pod.
Semu zazvoni telefon te pogleda na ekran.
"Nepoznat."
"Javi se!", kažem mu te uradi.
"Halo.... Potriudiću se.... Čuvaj se...", prekine.
"Šta?"
"Karolina."
"Šta je rekla? Zašto se ne vrati? Gde je?"
"Rekla je da pazim na sve vas, posebno na tebe i Harry-ja. I rekla je da iako se ikada bude vratila to će biti onda kada joj bude ostalo par dana života. Tada će poslednje dane provesti pored vas dvojice."
Zažmurim slušajući svaku Semovu reč. Okrenem se i pogledam u Harry-ja.
Sedi i gleda u mene dok mu se suze kao i meni slivaju niz lice. "Vredili da išta pokušam?", pita.
"Ne druže!", kažem tiho te sednem do njega."Sada... Sada je kraj. Posebna je otišla..."

"Zauvek."

KRAJ!!!