Posebna [H. S. Fiction]

25PART

*Harry*

Protrljam oči po ko zna koji put od jutros. Ležim i gledam u beli plafon dok Olivia mirno spava pored mene. Noćas nisam najbolje spavao. Razmišljao sam... Sigurno sad mislite da sam razmišljao o tome kako ćemo Ar i ja uspeti. Ali grešite... Razmišljao sam o životu. Životu koji živim ja a koji živi ona. Jedino što sam mogao da zaključim jeste to da ona nesme umreti. Ne sada i ne tako što će spasiti nekog poput mene. Ustanem te obučem prve pantalone koje mi dođu pod ruku. Izađem na tarasu te zapalim cigaretu. Naslonim se na zid prisećajući se svega od noćas.

Prisećanje...

"Harry ja se plašim.", izgovori tiho.
"Gle ne moraš ovo raditi. Mogu jednostavno sam izaći na crtu njima. Ne moraš ti stradati zbog mene."
"Ne Harry u tome je preblem. Nije mi problem da stradam, problem je da ti ne stradaš. "
"Ar...", pozovem je a ona se okrene.
"Moraš ostati živ. Zbog Olivie, ne mozeš dopustiti da ostane bez brata, koga obožava."
"Ali... "
"Ne. Ne neću da neko ponavlja moje greške. Skupo ih plaćam i ne želim da još neko pati a posebno ne ona."
"Ar ne bojim se ničega, zato što znam da radim nešto ispravno.",
uhvatio sam je za ramena.
"Hah", izdahne od muke te svoje ruke položi na moje obraze. "Obećaj mi da ćeš me sutra pustiti da idem sama tamo.", kaže dok joj se suza sliva niz obraz.
"Ne Karolina! Idemo zajedno. Bob mi je ostao dužan njegov život tako da ću mu to naplatiti. ", spustim joj ruke i izađem iz sobe.

Kraj prisećanja...

Ccccc stresem ruku kada me žar cigarete opeče. Ispravim glavu. I tada prelomim.
IDEM SAM!
Uđem tiho u sobu te izvučem crnu torbu. Strpam pištolje i municiju. Potom obučem crnu majicu i crne farmerke te obujem cipele. Krenem izaći iz sobe, te svoj pogled ponovo usmerim ka Olivii koja još uvek spava. Priđem joj te je nežno poljubim da se ne probudi. Krenem se uspraviti te nešto ispadne ispod dušeka. Podignem to te ga okrenem.

Slika njih četri u šopingu. Lottie-in rođendan. Poklonio sam joj karticu te je rekla kako će voditi sve u šoping. Olivia, Lou, ona i Gemma. Devojke koje su mi ulepčale život. Ali tu fali još jedna a to je Ar.
Izađem iz zgrade te uđem u garažu. Pogledam levo desno čisto da me neko ne bi video.

"Aha tu si!", kažem kada ugledam motor. Očistim malo prašine te sednem na njega. Već u sledećem trenutku nalazim se na putu. Okrenem se po poslednji put na njen prozor, nadajući se da ću je videti ali nisam. Pritisnem gas te krenem put Bobove dobro poznate jazbine.

*Karolina*

"Lina!", trgnem se na zvanje mog imenena te istrčim iz sobe. Na hodniku stajala je Olivia pospana.
"Šta je bilo malecka?", upitam je te čučnem do nje.
"Bate nema.", mrene plakati.
"Kako ga nema?", zagrlim je.
"Nema ga ni u sobi ni u kuhinji ni u dnevnom."
"A kupatilo?", upitam prvo što mi padne na pamet.
"Ne, tu sam prvo gledala."
"Joj Bože!", krenem se okrekati oko sebe.
"Telefon!", srtim se te utrčim u sobu. Krenem ga uzeti sa ormarića ali me tu zatekne slika.
"Šta je to?", upita Liv.
"Ne znam bila je ovde.", kažem te joj spustim u ruke."Znaš li ti?"
"Znam. Tada mi je Lottie kupila crvenu suknjicu. Bio je to njen rođendan. Bata nas je vodio da kupujemo odeću.", kaže te mi vrati sliku.
Okrenem je te na beloj pozadini pročitam.

"Njih četri su mi ulepšale život, nažalost jedne više nema. Čuvaj mi ostale tri. Možda ti nisam stigao reći... Podsećaš me na nju ali ti imaš nešto što ona nema ma koliko je voleo... X. "

"On je poludeo.", pogledam u Liv. "Hajde malecka, spremaj se vodim te kući!"
"Šta se dogodilo?", pita gledajući me kako jurim po sobi oblačeći se i spremajući stvari koje su mi potrebne. Obučem crne stvari te pokupim kožnu jaknu.

"Liv možes li se sama obuti idem da pokupim još nešto.", pitam zanemarujući njeno pitanje. Ona klimne glavom.
Otrčim u njegovu sobu te otvorim torbu sa oružjem.
"Jebem mu pokupio je svo oružje!"
Prođem rukom kroz kosu. A da Desov pištolj u rancu. Otrčim sad u sobu te otvorim ranac. Preturam po nejmu te ga na kraju nađem. Zaturim ga pozadi za pantalone te ga pokrijem majicom.
"Hej Gemma, možeš li izaći ispred stižem za pet minuta?" pitam je kada mi podigne slušalicu. Potom skrenem u ulicu.
Parkiram se u dvorište gde me sačeka njena iznenađen i uplašen izraz lica.
"Ne mogu ništa objašnjavati.", kažem izvodeći Liv iz auta te ona uđe u kuću.
"Šta nije u redu? Moraš se smiriti.", kaže mi te me potapše.
"Harry-ja nema. Negde je otišao. Ne javlja mi se. Moram ga pronaći ali ne znam gde?", zalalim cigaretu.

"Probaj staro skladište. Četri ulice odavde.", pogledam je.
"Šta je tamo?", pitam.
"Ne znam. Tamo sam ga ranije stalno viđala sa nekim momcima, verovatno je sada tamo."
"Aha!", skontam. Mora da je to mesto gde se Bobova banda skuplja."Hvala Gem puno!", zaglim je .
"Nema na čemu, valjda.", kaže te mi se nasmeje.
Sednem u auto te krenem put tog skladišta. Samo da je on dobro. Nadam se da ništa nije krenulo naopako...