Posebna [H. S. Fiction]

35PART

*Karolina*

"Iznenađenje!!", povikaču svi kada uđem u stan. Tu su bili svi iz bande kao i Dylan. Kada kažem svi mislim i na Louis-a koji sa štakama stajao naslonjen na zid. Koliko znam izašao je pre dva dana iz bolnice. Svi su nasmejani ali već sledećeg trenutka kada Harry  stane pored mene svima vilice bukvalno padnu na pod. Svi ga posmatraju dok on gleda čas u njih čas u mene. Samo što kada god me pogleda izgleda kao da se nečeg plaši.
"Šta ste zinuli, kao da ste videli duha?", upitam i nasmejem se.
Svi ćute sem Dylan-a kome izgleda ništa nije jasno.

'Ah da... Dylan ovo je Harry Styles, Harry ovo je moj brat od strica Dylan O'Brien."
"Aaaa?!?!!", kažu oboje u isto vreme te se pogledaju ali ga Dylan preduhriti.
"Zar ti nisi mrtav?"
"Dylan-e!!!", pogedam ga prekorno, "kaže se 'drago mi je!'"
"Meni nije!", ubaci se Louis dok se uz pomoc štakama približava nama. Stane na dva koraka od Harry-ja.
"Čestitam Harry, uspeo si i nju da mi uzmeš!"
"Ma nisam ni bila tvoja, kretenu!", viknem.
"Ar možeš li molim te sad da se ne mešaš.", zamoli me Harry.
"Ali..."
Niall mi priše te me rukama zaustavi i odmakne od njih. Pogledam ga a on mi klimne glavom da tako treba.

*Harry*

"Louis ne želim da se svađamo i želim da ti sve objasnim. Ja nisam kriv zašto se Lottie ubila..."
"Ne uzimaj njeno ime u usta!", zareži.
"U redu onda ovako... Dečko koji je radio za Boba napunio joj je glavu ti me da je varam... "
"Pa zar nisi?"
"Ne nikada!"
"Lažeš ne verujem ti!"
"Aman, za ime boga, pusti me da ti obajsnim! Nije stvar u tome da li mi veruješ ili ne. Ja samo želim da ti sve objasnim i ispričam celu priču. Njena glava bila je napunjena glupostima i pričama, da se ona sasvim promenila. Zar ti nije odbijala pozive i govorila da si mrtav za nju?", pitam ga a on na tren zažmuri.
"Pa šta?", podigne glavu.
"Pa baš na to ju je taj dečko i prisiljavao da se svih odrkne. Sav pritisak doveo ju je da počini samoubistvo."
"Ti je nisi mogao spasti?", upita ljuto.
"Nisam.", kažem poraženo.
Louis se okrene ka Ar te mu se vilicna kost zategne.
"Ne verujem ti ni reč!"
"Nisam ni mislio da ćeš mi verovati ali sam ti bar sve rekao."
"Ne nisi, šta imaš sa njom? ", pokaze na Ar.
Pogledam u nju i ne znam šta da odgovorim. Nismo bili ni prijatelji, ni momak i devojka. Nismo stigli ni da razrešimo to. Sa moje strane je ljubav ali ne mogu tvrditi i za nju.
"Šta maca pojela jezik?", nakezi se Louis.
"Nas dvoje smo zajedno!", kaže Ar glasno. Izbečim oči kao i Louis. Pogledam u nju i ne verujem u to što je rekla.
"Šta kog vraga?", pita Louis mada i mene to interesuje.

*Karolina*

"Jesi gluv? Nas dvoje smo zajedno, znaš ono momak i devojka."
"Od kada?", pita Louis.
"Od sad imaš nešto protiv?"  priđem mu.
"Imam narano da imam. Ti si idalje moja!"
"Vidiš o tome si trebao razmisljati pre nego si me pred svima obrukao i izdao."
"Ne ti nećeš biti ničija sem moja!" kaže i izjuri napolje iz stana.
"Ma kako sme!?", kažem i krenem za njim ali me neko zaustavi.
"Pusti ga shvatio je šta je izgubio.", okrenem se ka ruci koja me drži Harry. Klimnem glavom te se okrenem ka drugima.
Svi ćute a to je nešto što najviše mrzim tu neprijatnu tišinu.
"Hej ja sam diplomirala!", uzviknem te se svi nasmeju.
"Sada si ti najpametnija ovde!", javi se Zayn.
"To što nemate fakultet, ne znači da niste pametni.", nasmejem se.

Nekih dva sata proveli smo u proslavi moje diplome. Ali to nije bilo dovoljno već su me naterali da se sredim i vodim ih u provod.
"Pre nego se odem srediti gde želite ići?"
"Ne u naš klub, tu smo stalno. Ajmo drugde.", odgovori Liam.
"Ništa vi se dogovorite a ja se ide presvući.", kažem i odem u moju sobu.
Huh šta obući? Prvi put da imam problem sa time šta obući. Skinem se te ostanem samo u donjem vešu. Stanem ispred ogledala.
Rukama pređem po stomaku i čini mi se kao da sam se previše smršala.
"Smršala si!", javi se glas iza mene.
"Nisu te naučili da kucap pre nego uđeš?"
"Jesu ali su me isto tako naučili da pitam devojku želi li mi biti devojka."
"Smeta ti?", gledam ga kroz ogledalo.
"Ne samo..."
"Šta?", okrenem se
"Mislim da si to rekla samo da bi Louis-a napravila ljubomornim i ljutim."
Pogledam ga i ne verujem šta čujem. Svo ovo prokleto vreme odrekla sam se svega zbog njega a on misli da Louis-a želim praviti ljubomornim sa njim.
"Nisam...", glas mi pukne i krenem plakati.

*Harry*

Plače te spusti glavu. Zašto sam bože toliko glup? Zar ne vidim da me voli i da je spremna da uradi sve za mene? Krenem ka njoj ali me rukama zaustavi.
"Nemoj...", podigne glavu.
"Ali..."
"Nemoj Harry!", odmakne se te ode do ormara. Otvori ga i izvuče majicu te je obuče.

Otvori fioku te izvadi belu kutijicu. Pogleda me te je stegne u rukama kako je ne bi video.
"Ja samo... Gotova sam... ", kaže i
dotrči do mene te me poljubi na kratko. Odmakne se i otrči iz sobe.

Gde će? Krenem za njom.
"Gde je?", pitam Dylan-a.
"Uletela je u kupatilo, plačući."
"Joj ne! Ne! Ar!", krenem ka kupatilu.
"Ar?", lupim na vrata. "Ar nemoj to da radiš Ar!", lupim pesnicom.
"Šta se dogodilo?", upita Zayn.
"Ar otvori vrata odmah!", nastavim lupati.
"Karolina!!", povičem najglasnije.
Zašto se sve ponavlja? Isto ovako bilo je i pre ali samo... Ne želim da se isto tako i završi....