Posebna [H. S. Fiction]

10PART

*Karolina*

Trčala sam do fakulteta pošto sam se jutros uspavala. Nije ni čudo kada sam se kući vratila u 5h. Trebalo mi je još najmanje pola sata dok sam sve spremila i istuširala se. Navila sam pet alarma ali me je probudio onaj poslednji u 07:50h.
Brzo ulazim u zgradu fakulteta te me dočekuju pusti hodnici.
"Divno!", kažem satkastično kada pogledam na sat 08:25h kasnim 25 minuta. Može li gore? Izgleda da može prvo predavanje je kod moje drage profesorke Batler.
Pre nego što uđem, naravno bez kucanja, udahnem svesna da će biti okrutne svađe unutra.

*Harry*

Sedeo sam u poslednjoj klupi trljajući oči jer mi se previše spava. Čudno kako sam uopšte ustao da bi došao na fakultet. Karolina se nije pojavljivala. Pa kad je imala burnu noć. Sinoć sam pratio nju i Louis-a. Njih dvoje su stvarno uvrnuti. Uspavali su čuvara kako bi ušli u fabriku oružja. Posle nekih pet minuta Louis samo što ju nije pregazio autom. Posle toga su se tukli. Moram priznati da ono nije bila sasvim obična tuča. Udarao ju je ali mu ni ona nije ostala dužna što više bila je bolja od njega. Na kraju su sedeli na betonu umorni od tiče. Ona je dopuzala do njega te su se ljubili kao da se nisu pre samo par momenata skoro pa poubijali.
Potom su ušli u fabriku, čekao sam ih ali se nisu vraćali tako da sam odlučio da odem kući.
Iz prisećanja me je trglo otvaranje vrata sale. Pogledao sam prema njima te ugledao Karolinu.

Njena siva kosa padala je preko njenog desnog ramena pokrivajući njen veliki dekolte. Mislio sam da će joj ostati modrica od noćas ali nisu. Ili ih nije zaradila previše ili ih je sakrila puderom. Stajala je tamo par sekundi te krenuka ka njenom mestu tj.  našem pošto se nisam premestio.
"Gospođice Grey kasnite!", rekla je kreštava prof. Batler.
Karolina nije marila već je sela do mene ne pogledavši me.
"Da li ti mene uopšte čuješ?", povikala je profesorka.
"Nažalost čujem!", odgovorila je drsko.
"Kakvo je to vaspitanje? Ustani kada razgovoraš sa profesorom!"
Karolina je ustala te prekrstila ruke ispod njenih grudi.
"Da li ti pokušavaš da me sabotiraš time što kasniš i ne dolaziš na moja predavanja?"
Karolina je krenula da tapše te poprimila sve poglede.
"Svaka čast profesorka! Svaka čast! Uspeli ste da razotkrijete moj plan. Moram vam priznati da vam nije trebalo puno vremena svega 3 godine."
Svi u sali su uzvikivali 'uuu' dok je profesorka unezvereno gledala po sali.
"Grey odgovaraćeš za ovakvo ponašanje!", dreknula je.
Moj pogled se sa profesorke ponovo vratio prema Karolini. Stajala je idalje gledajući u profesorku sa sarkastičnim osmehom na licu.
"A kako ću to, molim vas,  odgovarati? Time što će te me oboriti na ispitu ili će te možda da idete kod direktora da ga naterate da mi zamrzne godinu. Sve smo to prošli, zar ne moja draga profesorka?!"
Profesorka joj ništa nije odgovarila već se naslonila na njen sto.
"Tako sam i mislila!", rekla je Karolina.
Onda je sela vadeći hemjsku i svesku za beleške. Ostatak predavanja smo proveli u tišini. Onda se oglasilo zvono za kraj predavanja.
"Hoćeš sa mnom na kafu?", upitala me je. Gledao sam je iznenađeno. Kako to da me zove da negde idem sa njom. Izgleda da sam se previše premišljao. Prevrnula je očima."Nisam te pitala da skočiš u ambis nego da li hoćeš na kafu."
"Hoću.", to je sve što sam rekao te krenuo za njom.