Posebna [H. S. Fiction]

37PART

*Karolina*

Izađem iz sobe već obučena i spremna da krenem. Dylan i Harry prekinu sa pričom te me posmatraju.
Scar dotrči i sedne ispred mene. Čučnem kako bi bila u njegovoj visini.
"Hej momak!", pomazim ga po glavi. Tiho cvili dok mu je pogled tužan. Krivo mi je što ga moram ostaviti ali sve ih ostavljam. Ustanem te popravim majicu.
"Možemo li?", upitam.
Harry klimne glavom te pokupi moje kofere i odnese ih kako bi ih stavio u auto. Od kako je ovde nije progovorio ni reč sa mnom. Par puta sam videla da je hteo da kaže nešto ali bi ipak ćutao. Možda je i bolje tako ipak ne znam šta bih mu rekla.
"Zbogom Dylan!", okrenem se i krenem ka vratima.
"Mogu li te bar poslednji put zagliti."
"Oh...", briznem u plač te mu dotčim u zagrljaj.
"Mrzim rastanke.", kažem mu u zagrljaju.
"I ja.", odvoji me od njega. "Možeš se još predomisliti."
"Ne mogu. Sada nema nazad." "Nedostajaćep mi!", pogledam ga jer sam svo vreme gledala u pod.
"Zapamti da ti jedino želim svu sreću ovog sveta... I ja.. molim te ostani!", kaze te mu suza krene niz lice.

"Hej nećemo plakati.", obrišem mu suzu.
"Ti si prva krenula.", sada on meni briše suze.
"Volim te Dylan najviše na svetu!" zagrlim ga.
"I ja tebe."
"Idem.", poljubim ga u obraz te izjurim iz stana. Odlučim da idem stepenicama kako bih se malo ohladila.
Izađem iz zgrade te pogledom tražim Harry-ja.
"Ovamo!", neko vikne. Okrenem se i vidim ga kako stoji naslonjen na motor.

Dođem do njega.
"Šta je ovo? Gde su moji koferi?"
"Čekaju nas na aerodromu. Ne brini."
"A tvoj auto?"
"Niall ga je odvezao zajedno sa stvarima."
"Znala sam da sam trebala ići sama. Zvao si Niall stvarno?"
"Da jesam. Izvoli.", pruži mi kacigu.
"Oke samo hajdemo."
"Hkm...Hkm!", nakašlje se.
"Šta?", upitam zbunjeno.
Pogledom mi pokaze ka zgradi. Okrenem se te vidim Dylan-a kako stoji na prozoru i posmatra nas. Spazi da ga gledam te obriše suze.
Mahnem mu te mi pošaljem vazdušni poljubac. Uhvatim ga i prislonim na grudi. Stavim kacigu te sednem na motor.