Posebna [H. S. Fiction]

61PART

*Karolina*

TRI NEDELJE KASNIJE

"Samo se javi!", govorim dok šetam po sobi sa telefonom na uhu. Prekinem te ga bacim na krevet. "Gde li je?", promumljam prolazeći rukom kroz kosu.

"Harry?!", pita kada čujem otvaranje ulaznih vrata. Dotrčim te stanem na sred hodnika gledajući u njega.
Osećao se na alkohol, cigarete i...ženski parfem? Pogleda me, oči su mu crvene a lice naduto.
"Gde si bio?"
"Šta si mi ti? Mama?", kaže ljuto. Prođe pored mene iako jedva stoji na nogama i čini se kao da će svakog trena pasti.
"Ne. Samo...", krenem za njim u kuhinju."Brinula sam. Otišao si dok sam spavala a vraćaš se tek sad.", pogledam na sat koji pokazuje tri noću.
"Kad ne bi spavala do podneva, videla bi me!", zapliće jezikom. Otvori komodu iz koje izvadi alkohol.
"Karlo je pitao za tebe.", pokušam uhvatiti njegov pogled.
"Šta hoće sad pa on kopile!?"
"Molim!?", zaledim se na njegove reči.
"Ja nisam bog da se moliš isprem mene."
"Harry jesi ti poludeo? Šta pričaš to?!". Zanemari moje pitanje već ispije piće ne sipajući ga u čašu. "Čuješ li ti mene!?",  približim se."Je li?"
"Hriste Karolina naporna si!", zadere se."Ostavi me na miru!",  prođe pored mene okrznuvši me ramenom. Idem za njim te vidim kako leže na kauč.
"Šta si radio vani?"
"Pio, pio i da pio!", govori dok žmuri i vrti prstom u vazduhu.
"I još piješ?", pitam ali više je zvučalo kao činjenica.
"Yup!", nategne flašu prosipajući na sebe više nego što pije.
Sednem na fotelju. Ne mogu da verujem u kakvom je stanju.
"Zašto to radiš?", pitam razočarano.
"Šta, barem me ovo zadovolji kad ti ne možeš!", pogleda me a meni vilica samo što ne dotakne pod.
Ustanem te mu izbijem bocu iz ruke koja se rasuje po podu.
"Evo pa neka te sad zadovoljava!!!!", vičem iz petnih žila. Ustane te me uhvati za nadlakticu."Sklanjaj ruke sa mene!", kažem kroz zube te me odgurne.
"Imaš sreće samo zato jer si trudna, inače bi videla svoje!"
"A ti imaš sreće što ćeš noćas spavati na tom kauču a ne na klupi u parku!! Kretenu jedan!", zaderem se odolazeći u sobu.
"Nosi se!", poviče sa dna stepenica.
"Takođe moronu!", viknem i zalupim vratima.

...Sledeće jutro...

Ustnem iz krevete te utrčim u kupatilo. Brzo dođem do wc šolje te povratim.
Mrzela sam to što mi je bilo muka ali ipak polako je prestajelo. Upalim tuš te se na brzinu istuširam. Nisma imala snage da stojim. Bila sam previše umorna iako sam tek ustala. Odmotam se peškirom i vraitm u sobu. Otvorim ormar te iz njega izvučem veliki sivi džemper koji izgleda kao haljina. Obučem ga a kosu podignem u punđu.

"Jutro Lola!", pozdravim je kada uđem u kuhinju dok ona nešto kuva.
"Dobro jutro Karolina!",uputi mi nesiguran osmeh koji joj uzvratim.
"U redu je ne treba to gospođa ili gospođica. Karolina je sasvim dovoljno."
"Izvoli te!", kaže i ispred mene stavi tanjir pun svakave hrane.
"Ja bis samo kafu!", pogledam je.
"Izivnite ali Gosp. Styles mi je izričito naredio da vam prvo dam doručak."
"Zašto misli da može sve što hoće?", kažem sebi u bradu."Da li su dečaci doručkovali?", pitam stavljajući mali zalogaj u usta.
"Gospodin ih je izveo. Rekao mi je da će doručkovati napolju."
"Oh...", je bilo sve sto sam rekla. Uzmem bananu iz činije ostavljajući skoro netaknut doručak.
"Vaš doručak?", pogleda že zabrinuto.
"Molim te reci da sam sve pojela."
"Ali jedva da ste okusili..."
"Lola, uzela sam malo. Muka mi je, uzeću ovu bananu i biće mi dosta."
"U redu kako kažete.", nasmešim joj se i odem u sobu. Otvorim vrata tarase te izađem na nju. Odmah pored stajali su razni jastuci i ljuljaška, što me je podsetilo.