Posebna [H. S. Fiction]

50PART

*Karolina*

"Dame i gospodo mislim da je vreme za zdravicu!", do mikrofona dođe Tyler.
"Kao kum već sam čestitao više puta, tako da ne planiram dužiti. Svi ovde su vam poželeli puno sreće, zdravlja i ljubavi. To se podrazumeva, ali niko nije rekao da vam želi što duži brak i što više dece. Slažete se sa mnom kada kažem da bih bio najsrećniji čovek kada bi dobio malog kuma ili slatku kumicu. Tako da Dylan i Holland bacite se na posao, ja čekam!", nasmeje se te pogleda u mene.
"Sada ce Dylan-ova sestra da kaže par stvari.", kaže te ja ustanem namestajući haljnu.
"Hvala Tyler!", uzmem mikrofon.
"Pa ovo je nešto zaista posebno. Nedavno sam se vratila posle sedam godina u London pa mi je još sve čudno. Srećna sam što imam nekog kao što je Dylan. Nas dvoje imamo bolnu prošlost ali sada nije ni mesto ni vreme da se priča o tome. Tako da ću preći na vedrije teme. Holland, ti si jako lepa, pametna i najbrižnija osoba na svetu za koju znam. Verujem da tako svi misle. Vidi se iz daleka da se volite i da će napokon Dylan imati nekog ko će voditi računa o njemu više nego o sebi. A ti, bato, potrudi se da je isto tako čuvaš iako znam da hoćeš. Pa da zaokružim sve. Želim vam da svoju ljubav i brak gradite polako sa dosta usmeha, sreće i ljubavi. Volim vas oboje." Dylan ustane te krene prema meni, siđem sa bine te me zagrli.
"Hvala Ar!", poljubi me u obraz.
"Sad ja!", pojavi se Harry sa strane.
Klimnem glavom i pružim mu mikrofon. Stane na binu te svi sednemo na svoja mesta. On se krene gledati i nameštati.
"Uh mogao bih biti neki voditelj ili pevač.", prokomentariše."Šta kažete da zapevam..."
Momci oko mene krenu da aplaudiraju i navijaju.
"Pa dobro mogu otpevati pesmu. Nedavno sam čuo jednu pesmu koja mi mnogo dopala. Mislim da se zove Carolina."
Nasmejem se a svi momci pogledaju u mene zlobno se smejući.
Harry pogleda muzičare te krenu svirati.
"Ona je dobra devojka!
Ona je tako dobra devojka!
Da, ona je dobra devojka.
Tako je dobro u njoj!

Ona ima knjigu za svaku situaciju.
Ulazi na zabave bez pozivnica.
Kako bi ikada mogao da je odbijem?
Sanjao sam san, mislim da sam je video u njemu.
Kako da joj kažem da je ona sve o čemu mislim?
Pa, sada je verovatno saznala da je tako..."

Pogleda me i nasmeje se na to. Ja stavim glavu u ruke te je klimam levo desno. Momci viču i pevaju sa Harry-jem. U čemu je fora? Priznajem pesma je dobra ali oni namerno pevaju.

Ah napokon pesma se završila.
Svi krenu aplaudirati i vikati.
"Uh ovo je bilo odlično. Mogao bih u pevače. "
"Ne, ne bi!", kazem ali me on ne čuje.
"Dobro pa da nastavim. Ustvari nemam ništa specijalno još da dodam. Sem da vam želim onakav brak kakav bi ja voleo da imam.", nasmeje se i podigne čašu.
Siđe sa bine a Kendall ga bukvalno zaskoči te ga poljubi.
"Uuuu!!!", svi krenu skandirati.
Pogledam ih još jednom ali je Harry brzo odvoji od sebe i krene prema mestu dok ona, na onim štiklama, juri za njim.
Veća svetla se ugase te ostanu samo lampice. Konobar se na vratima ponavi noseći svadbenu tortu. Svi ustanu kada torta bude na mladenačkom stolu.

Mladenci iseku tortu. Te nahrane jedno drugo usput se mažući.
Oko moje ruke ukrste se nečiji prsti ali znam i čiji. Mogla sam osetiti po mnogobrojnim prstenovima.
"U redu si?", šapne.
"Da.", okrenem se."Možeš li sa mnom?", pitam ga gledajući ga u oči.
"Naravno.", klimne glavom te krenemo put kuće.
Uđemo u sobu te ga odmah zagrlim.
"Ar šta nije u redu?"
"Ah...", ispustim izdah i sa tim krene lavina suza niz moje obraze.
"Ja...Ja ne želim da te izgubim. Ne mogu to ponovo proživeti."
"Hej ljubavi!", odvoji me malo od njega.
"Pogledaj me!"
Podignem pogled prema njemu.
"Nikada se više nećemo rastati i to ti obećavam. "
"Ne govori to. Nas nikada neće biti.", kažem plačući.

*Harry*

Odmah je privučem te je poljubim jako.
"Videćeš sada koliko te volim. Hajde presvuci se!"
"Molim!?!"
"Uradi bar jednom kako sam ti rekao."
Klimne glavom te se krene presvlačiti u belu haljinu.

Ja se okrenem te u kutku sobe vidim njene kofere. Uzmem ih te krenem pakovati stvari.
"Šta to radiš?", stane do mene.
"Ne ispituj, nego mi pokaži gde su Theo-ve stvari."
"Ali..."
"Sam ću ih naći.", kažem i krenem otvarati ormare. Srećom bili su pored njenih.
"Mogu li bar znati šta radiš sa našim stvarima?"
"Pakujem vas i idete sa mnom "
"Šta?! Mi ne možemo tek tako..."
"Da možemo i hoćemo."
"Imas pet minuta da dovedeš Thea i Karla do tvog auta iza."
"A svadba? Dylan i ostali?"
"Imas izbor!", spustim poslednju stvar. "Kreni sa mnom ili... Ne neću to izgovoriti. ", pogledam je. Ona klimne glavom i izađe iz sobe  Ja dohvatim kofere i još neke sitnice te krenem ka njenom autu.
"Harry!", čuje se muški glas te se okrenem i ugledam Dylana.
"Idete?", pita tužno.
"Da. Mislim da je to jedino logično rešenje sada."
"U redu, čuvaj je! Javi mi kako ste i da li je sve u redu."
"Hoću Dylan i izvini što je ovako ispalo."
"Rasumem sve.", zagrlimo se.
"Izvini još jednom.", pogledam ga te nastavim dalje. Izađem na zadnji ulaz te krenem ka autu.
Ar stoji sa Theom.
"Karlo?", pitam kada im priđem.
"Nije mi dala da mu priđem.", kaže tužno.
"Ah čekaj tu u autu."
Spustim kofere i krenem nazad u dvorište.
Proguram se među ljude te ga napokon ugledam. Kada me vidi potrči prema meni te me zagrli plačući.
"Hej mali šta nije u redu?"
"Mama je otišla. Rekla je onoj devojci sa sivom kosom da će joj se osvetiti i da će sve učinit da bude loše."
"Ah Karlo smiri se, šalila se!", krenem nazad ka autu.
"Bila je jako ljuta."

"Uspeo si!", kaže Ar kada nas ugleda.
"Niko mi ga ne može oduzeti.", spusti ga da sedi u autu do Thea. "Hajde vreme je da idemo.",
sednemo u auto. "Prvo po Karlove i moje stvari a onda u moju kuću."
"Tvoju kuću? Mislila sam da imaš stan."
"D,a ali imam i porodičnu kuću. A sada napokon i imam porodicu sa kojom ću živeti u njoj. "
Pogledam je i nasmejem joj se. Klimne glavom te se okrene ka dečacima.
"Vežite se krećemo."
Upalim auto te kreno put naše kuće.
"Theo i Karlo,  od danas tačnije od noćas Karolina i ja smo vaši roditelji.", kažem kada stanem ispred ulaznih vrata.
"A mama?", pita Karlo.
Čučnem ispred njega.
"Da li prava mama ostablja dete samo uplakano?"
"Ne."
"Vidiš Karolina te nikada ne bi tako oatavila. Ebo Theo će ti reći.", okrenem se prema Theu.
"Moja mommy je sada i tvoja.", osmehne mu se.
"Onda je i moj tata tvoj.", zagrle se a ja se uspravim odmah pored Ar.
"Hoće li ići to tek tako?"
"Mislim da hoće! A sada!", podignem je kao mladu dok ona vrisne.
"Otvorite mi vrata momci.", protrče pored nas i otvore ih zajedno. Uđem u nutra te je spustim.
"Dobro došli u našu kuću! Od sada nas niko sem Boga neće rastaviti.", zagli me Ar a ja je poljubim.
"A mi?", jave se momci.
Saglemo se oboje te se svi zagrlimo.