Posebna [H. S. Fiction]

32PART

*Karolina*

"Ar traže te blizanci!", povika Dylan iz hodnika.
"Već? Zdravo momci!", pozdravim ih.
"Izvoli!", Zak mi pruži kutijicu.
"Hvala, niste uhvaćeni?"
"Ne. Sve je prošlo oke.", nasmeje se.
"E sada da vam se odužim!" kažem dok spuštam kutijicu na komodu."Hajde idemo iza zgrade.", pogledaju me u čudu ali ipak krenu.
"Ta da! Ovo je za vas!", ispružim ruke i pokažem im na dva nova motora.

"Wooo smem da pipnem!?", pita Leo.
"Ne da pipneš nego da ga poseduješ.", nasmejem mu se.
"Ni je li previše?", upita Zak, " Ipak je to bila samo mala pljačka."
"Nije. Ono što ste ukrali vrednije je od ta dva motora."
"Hvala!", poljube me te odmah posedaju za motore. Upale ih te se kenu smejati, ipak su oni samo tinejdžeri željni takvih stvari. Zatrube malo te odjure niz ulicu.
"Mogu li ja nešto ukrasti i dobiti novi auto?"
"Ne moraš dobićeš ga za dva dana, samo još treba odabrati i koji.", krenem ka ulazu u zgradu.
"Aaaaa šta reče!?!?"
"Treba da odabereš auto i za dva dana stiže."
"Ali zašto???"
"Misliš da ću te zauvek vozikati u mom. Dobićeš svoj auto pa se vozi gde god hoćeš."
"Ne, ali..."
"Šta ne želiš?"
"Ne! Ne!"
"Onda ćuti idem otvoriti ono gore.", uđemo u lift.

"Prelepa je!", prokomentariše.
"Jeste i meni se jako dopada." kezem dok u vazduhu držim ogrlicu.

"Ali zašto baš ta?"
"Ti sve želiš znati?", našalim se.
"To mi je u krvi!", nasmeje se.
Pogledam je malo bolje.
"Takve slične boje bile su njegove oči", pokažem na zelenu nijansu. "A ove plave me podsećaju na Emily i Olivi-u, obe su imale i imaju plave oči."
Prislonim je usnama te poljubim privezak.
"Hoćeš da ti je stavim?"
"Aha!"
On je uzme iz moje ruke te je zakači pozadi.
"Tako. Lepo ti stoji."
"Hvala!"
"Šta ćeš sada?", upita oslanjajući se na sto.
"Vraćam se na fakultet. Nije mi ostalo još puno. Završiću to a za dalje ne znam."
"U redu. Ja sam tu sada i od danas se možeš osloniti na mene."
"Hvala ti Dylan!"
"Uvek!", kaže i zagrli me.

~5 meseci kasnije(April)~

1 April. Po meni najgori dan u godini. Svi su nešto veseli i smeju se nekim glupim šalama i skečevima. Ne znam zašto je uopšte potrebno da se proslavlja dan šale, svako može da se šali svaki dan.

No da se vratimo u sadašnjost. Trenutno sedim u autu na putu ka fakultetu. Danas imam poslednji ispit i to pogodite kod koga? Kod prof. Batler. Psihologiju ujedno i najteži predmet na faklutetu šolažem danas,  ali ne bojim se. Sigurna sam jer sam provela mesec dana uz onu debelu knjižurinu. Parkiram ispred fakulteta te poprimim poglede svih prisutnih. Znam i zašto. Prvi put dolazim autom na fakultet i to novim Range Roverom koji sam kupila pre dva dana.

Stavim naočare za sunce te izađem iz auta.

Mrzim sunce pogotovu zbog toga što nisam baš najbolje spavala tačnije kasno sam legla. Trebala sam poslušati Dylan-a i leći ranije.
"U koju si sad sektu upala?", dobaci neka devojka u društvu momaka te se krenu smejati.
"U onoj koju drži tvoj otac!",  pobedonosno joj se nasmejem i usput pokažem srednji prst.
Devojka zine dok svi oko nje viču 'uuuu'
Nasmejem joj se još jednom te krenem u zgradu fakulteta. Pogledam na sat, 10 je sati što znači da ima samo još 10 minuta da dođem do sale na drugom spratu i popunim papire potrebne za polaganje.

"Dobar dan!", kažem kada uđem te pogledom prelazim po sali kako bi videla koliko je još studenata ostalo.
"Njih troje je pre vas gospodjice Grey!", javi se pištavi glas profesorke."Sedite tamo i pričekajte.", kaže dok mi u ruke gura neke papire. Umem ih te odem u zadnju klupu.
"Možemo krenuti.", reče direktor i tada profesorka otvori listu i prozva momka iz prve klupe. Ne poznajem ga ali po načinu na koji je obučen i po tome da oko njega ima milion papira izgleda da je štreber i da će sve oduvati po broju bodovima.
Kao što sam i rekla dečko je od mogucih 120 osojio 119 bodova i položio. Zatim je izašla neka devojka ali sa duplo manje znanja te je jedva prošla. Dečko koji je sedeo dve klupe ispred mene je izašao da polaže što je znak da krenem sa popunjavanjem papira. Popunjavam sve dok ne stignem do linije za ime jednog od roditelja. Pošto nemam roditelje a jedini čovek koji me je upisao jeste Des, krenem pisati.
Des St______

"Styles kasnite!", povika profesorka kada se vrata otvoriše.

__________________

Iznenađenje!
E ovako.... Želim da se zahvalim na svim komentarima i votovima, kao i vernim čitaocima kojih ima 4k. Hvala puno svima veoma mi znači!!!

Pišite u komentaru. Šta želite da se desi u nastavku i šta očekujete?

Katarina x.