Posebna [H. S. Fiction]

4PART

*Harry*

"Pa da li je ona normalna!?", drao sam se na Luke dok me je on smireno posmatrao.
"Zna li ona uopšte ko je moj otac?", rekao sam te čuo kako se vrata kancelarije otvaraju.
"Ona dobro zna ko je tvoj otac jer  za njega već 5 godina.", rekao je Des sedajući na fotelju. Samo sam ga posmatrao kao i on mene.
"Šta se dogodilo?", okrenuo se prema Luke.
"Ništa posebno...", odgovorio je.
"NIŠTA POSEBNO!!!Ona mala drolja mi je prislonila pištolj uz bradu i ti kažeš 'ništa posebno'!", vikao sam. Odjednom Des je krenuo da se smeje.
"Šta je sad kog vraga smešno!?"
"Znaš li koliki si ti srećnik što ona sada nije ovde da čuje kako si je nazvao. Da je kojim slučajem bila ovde, sada bi Luke i ja kupili tvoj mozak po sobi."
"Molim!?!?", upitao sam iznenađeno.
"Dobro si me čuo. Ti bi sada ovde ležao raznesene glave, dok bi ona smireno zapalila cigaretu i izšetala iz sobe kao da se ništa ali ništa nije dogodilo."
"Ali ona to ne može uraditi."
"Može! Samo joj daj mali povod i uradiće to."
"Bože pa ona je samo jebeno žensko."
"Samo žensko koje ima više muškosti od svih nas zajedno. Harry, možda ne znaš ali ona ubija od njene 16 godine. Dok si ti ganjao klinke po školi, ona je ubijala najsvirepije kriminalce, dilere kao i ljude koji bi mi se zamerili. Svi je se plaše, Louis, Liam, Zayn, Niall, Luke a trebao bi i ti.", rekao je i zapalio cigaretu.
"A šta je sa tobom, ti je se ne plašiš?"
"Plašim. Itekako plašim, ali znam da me nikada ne bi povredila."
"Kako to?"
"Da li bi ti ubio čoveka koji te je pokupio sa ulice, odgajio i zaposlio? Koji ti je zamenio mrtve roditelje i dao ti bar malo ljubavi i podrške, da li bi ga ubio?"
Klimao sam glavom kao znak negacije.
"Eto vidiš ne bi ni ona. Ona bi pre povredila sebe nego da mene povredi. Zato ti ovo poslednji put govorim. NE ZAJEBAVAJ SE SA AR."
Ugasio je cigaretu te izašao iz sobe. Ostavljajući me da prelistam sve što mi je rekao o njoj.

*Karolina*

-Sledeći dan-

"Scar prestani više lajati!", vikala sam. Pošto sam sinoć radila do kasno nisam imala snage da ustanem jutros za fakultet. Ali koga briga. I onako sam ga upisala kako mi talenat za crtanje ne bi propao. Neugodno sam se promeškoljila u krevetu te pogledala gde je Scar. Nije ga bilo u spavaćoj sobi. Ustala sam oblačeći široku crnu treberku dok sam gore imala belu majicu na kratke rukave. Izašlasam iz sobe te ušla u dnevni boravak.
"Scar!", povikala sam ali se nije odazvao. Čudno, pomislila sam.
Polako sam ušla u kuhinju i ugledala...
"Des! Uplašio si me!", rekla sam kada sam ga ugledala kako sedi za šankom a Scar leži do njega.
"Dobro jutro Ar! Izvini nije mi bila namera.", rekao je smireno bez ikakvog izraza lica. Uobičajeno za njega.
"Jutro! A da li je dobro? Videćemo. ", odgovorila sam i sela nasuprot njega.
"Kako si?", upitao je. Čudno, uvek kada se tako pojavi ima nešto loše da mi saopšti.
"Uobičajeno.", odgovorila sam čekajući da čujem šta će dalje reći.
"Ar dušo, došao sam da se izvinim u ime svog sina. Mali je malo..."
"Napušten, uobražen i misli da se sve vrti oko njega.", dovršila sam.
"Pa tako nekako.", rekao je te ispio gutljaj kafe koja se nalazila ispred njega.
"Nego kako ti se čini zadatak?"
"Iskrano...Najteži do sada. Nije mi problem ubiti čoveka koga čuva 50 ljudi već što ne poznajem teren. I sam si video da sam najspretnija kada imam teren u malom prstu."
"Zato ti Harry može ponoći."
"Des ja radim sama, bez ikoga da mi pomaže."
"Pa kako ćeš onda?"
"Snaći ću se ja.", rekla sam te otišla do Scar.
"Nisam znao da imaš psa?"
"Nisi dolazio dugo, pa zato i ne znaš.", okrenula sam se prema njemu.
"Ar imao sam neka posla."
"Znam. Nedostajao si."
"I ti meni. Sada hajde doručkuj nešto i pospremi malo frižider. Doneo sam svežeg voća i povrća. Za devojku je... "
"Je najbitnije da jede raznovrsnu hranu.", dovršila sam.
"U redu Ar. Razmisli malo o ovom što sam ti rekao za Harry-ja. Dobar je on dečko. Bićemo u kontaktu ako ti nešto zatreba."
"Zvaću!", rekla sam te čula kako je zatvorio vrata. Koliko mu samo dugujem. Za sve što je uradio za mene da mu se nikada ne mogu odužiti. Okrenula sam se ka radnom stolu i ugledala ogromne kese hrane ali bila je tu i jedna crna. Otvorila sam je i zatekla kutiju na kojoj je pisalo Moj pištolj, znam koliko ga želiš imati tako da ti ga poklanjam. Des
Brzo sam otvorila kutiju i ugledala baš njegov pištolj onaj koga je imao tolike godine. Jednom mi je rekao da će ga dati svom nasledniku onome ko će preuzeti badnu. Ček! Šta? To znači da je banda sada moja....