Posebna [H. S. Fiction]

21PART

"Ar!", neko me doziva.
"Ar!!", sada malo glasnije. Polako otvatam oči ali ne vidim nikog.
"Ar!", povovo se oglasi te se uspravim.
Od jednom na mojim ustima se nalazi nečija šaka. Neke devojke bi sada cvilele ali ne i ja. Uhvatim tu ruku te je izvrnem.
"A kozo, ja sam!", kaže.
"Retarde šta to radiš?", kažem kada se sretnem sa zelenim još malo natečenim očima.
"Tiše. Neko nam je u stanu.", šapuće pokazujući na vrata.
"Ko?", upitam te ustanem iz kreveta.
"Ne znam čuo sam vrata te sam došao odmah da proverin da nisi ti izašla. "
"Šta uplašio si se da ne ostaneš sam?", nasmejem mu se te iz torbe izvadim pištolj.
"Imaš li ti?", upitam ga ali on klimne glavom kao negativan odgovor. Prevrnem očima te polako izađem iz sobe. Pištolj držim iza leđa dok iza mene ide Harry. Stanem uz zid te provirim.
"I gluv bi vas čuo.", progovori neko. Po glasu deluje kao čovek srednjih godina. Okrenem se prema Harry-ju koga obliva znoj.  Vratim pogled ali sada ispred mene je stajao Ashton, smejući se.
"Da li te ikada zabole obrazi od tolikog smejanja?", kažem sarkastično dok zajedno sa Harry-jem istupimo napad.
Nama leđima bio je okrenut čovek u crnom dok se pored njega stvarao oblak dima.
"Koliko je prošlo Styles?", kaže te se okrene.
"Bob Tahner.", oslovim ga kada mu ugledam lik.
"Tako je.", kaže te mi se nasmeje. Onda se polako prilaži Harry-ju. Tada pogledam u Harry-ja koji steže neku majicu u rukama.

"Šta zeliš od mene Bobe?", upita ga.
"Čuo sam da me želite ubiti pa reko da proverim."
"Dobro si čuo.", kažem i već sledećeg trenutka budem pribijena uz zid.

*Harry*

"Nju ne mešaj u ovo!", zarežim kada je pogura na zid.
Bob se okrene te se nasmeje.
"Tvoja jedina mana jeste ta što si slab na devojke.", kaže te se odmakne od nje.
"Znaš upšte nije lepo napustiti nekoga tek tako i otići sa svime što ti je taj neko dao."
"Ali isti taj neko mi je i oduzeo nešto najbitnije."
"Misliš na onu malu Lottie?"
"Upravo tako."
"Ti grešiš, nisam ja kriv što se ona ubila. Ti si kriv!", uperi prst u mene."Ali kako bi ti pomogao da joj se izviniš poslaću te kod nje.", završi te izvadi pištolj.
"Šta kažeš na to da ako on umre, umreš i ti Bob?", pomerim pogled prema Ar koja drži prislonjen pištolj na njegovom temenu. Ashton krene da izvadi oružje.
"A ti!", okrene se ka njemu. "Nadam se da imaš dovoljno pameti da ne pokušavaš ništa, jer si već sada živi leš.", kaže mu te ovaj nemoćan spusti ruke.
"Ha u redu je devojčice?", kaže Bob videvši da će nastradati pošto Ashton stoji ukipljen. Spusti pistolj te ga vrati ispod odela ali Ar ne spušta.
"Sada hajde idite dok još možete. Dobili ste drugu šansu ali za sledeći put ne garantujem.", kaže te ga malo pištoljem udari po temenu.
"U redu! Videćemo se mi još." kaže te zajedno sa Ashtonom izađe iz stana.
Nas dvoje ostanemo još par minuta gledajući u vrata.
"Hoću da znam ko je kriv za smrt Lottie. Odmah!", rekla je i sela na kauč.
"Ne želim da pričam o tome.", govorim dok oblačim majicu.
"Slušaj me sada dobro, samo jednom ću ti ovo reći. Lottie je bila Louis-ova sestra. Niko bolje od mene ne može da razume kako je to kada izgubiš nekog.  Želim da znam pravu priču jer jedino tako mogu znati ko je kriv a ko nije. Zato spusti tu tvoju guzicu tu i kreni sa pričom.", rekla je odlučno.
Izdahnem te sednem kako mi je rekla.
"Ovako Louis i ja smo bili najbolji prijatelji. Poput braće. On je imao sestru Lottie koje je uvek bila tu naokolo. Volela je da zabada nos tamo gde mu nije bilo mesto. Ja sam upao u loše društvo a i ona za mnom. Krenuo sam da se drogiram kao i ona. Samo što je ona uzimala teže droge i ubrzo postala zavisnik. Des me je poslao u Ameriku na odvikavanje. Posle nekog vremena ona se pojavila ni otkuda te smo tako krenuli da živimo zajedno. Verovatno ne znaš ali spavaš u sobi gde se ona ubila."
"Šta?"
"Da, ovo je stan gde smo živeli i gde se ona ubila."
"Zbog čega?"
"Kao što sam ti već rekao bila je jako radoznala tako da je saznala da sam u Bobovoj bandi pa je i sama upala u nju. Sprijateljila se sa Ashton. On joj je svaki dan punio glavu o tome da je ja ne volim i da je samo koristim. Vremenom krenula je da mu varuje, pratila ga je u stopu. Govorio sam joj da nije bio dobar za nju ali ona nije odustajala. Svakog dana smo se svađali, raspravljali čak i tukli. Sve dok me jednog dana nije izbacila iz stana..."
"Izbacila?"
"Da. Bio sam na nekoj žurci i tamo se poljubio sa nekom devojkom. Ashton joj je poslao sliku. Kada sam se vrati, ona je već bila uplakana. Svađali smo se kao nikada do tada. Vređali smo se. Gurala me je te izbacila ispred stana. Poslednje što mi je rekla jeste to da... Da me voli i da ne može da podnese da me neko drugi ima. Potom je zalupila vrata."
"Zašto nisi razvalio?"
'Ne znam. Bio sam slab, povređen, ceo moj um bio je blokiran. Tu noć sam proveo ispred vrata. Ujutru sam pozvao Lou da pozove Lottie. Što je i uradila ali se Lottie nije javljala. Pozvali smo policiju te su razvalili vrata. Taj trenutak kada sam je video da leži na krevetu mrtva, ostaće u mom sećanju za ceo život. Svaki put kada mi je neko spomene u mojoj glavi se stvori ta slika. Dovodi me do ludila, histerije i mucnine. Boli to što nisam mogao da je sačuvam. ", krenuo sam da plačem.
"Harry...", tiho me je pozvala. Obrisao sam suze te nastavio.
"Sad ima već godinu ipo kako je umrla a ja sam pre samo godina saznao i ko je kriv za to."
"Ko?"
"Bob! Bob je isplanirao da Ashton manipuliše njom, on ju je snabdevao drogama govoreći joj da ne radi ništa loše. A što je najvažnije on mi je namestio onu devojku, znajući da će me samo tako odvojiti od nje."
"Odvojiti?"
"Da, on je bio zaljubljen u nju. On, čovek koji joj može biti otac, bio je zaljubljen u nju. Samo odvojivši je od mene mogao ju je dobiti. Kada sam saznao za to otišao sam iz bande."
"Problem je to što si znao za sve tajne Bobove bande i sada on želi da te ubije."
"Odakle znaš?"
"Većinu ovog sam znala. Samo sam želela da to čujem od tebe.
"Verovatno ti je Louis sve rekao."
"Da samo što on smatra da si ti kriv."
"Ali nisam sve je bilo isplanirano. Bob je sve isplanirao. "
"Znam i verujem ti ali isto tako verujem i Louis-u.", rekla je i zapalila cigaretu.
"I šta ćemo sad?", upitam.
"Ubiti Boba pre nego on ubije nas. Potom se vratiti u London a tada ćes sve ovo ponoviti Louis-u. "
"Neće me slušati."
"Hoće kada mu ja budem to rekla."
"Tebe će kao slušati?"
"Valjda bi slušao svoju devojku."
"Devojku?"
"Da. Nas dvoje smo zajedno."
Na tu njenu rečenicu ostao sam zatečen. Njih dvoje su zajedno, zašto me to boli ...