Posebna [H. S. Fiction]

56PART

*Karolina*

"Halo!"
"Pa dobro, gde si ti kog vraga? Izašla si u šest danas a sada je pet ujutru!", Dalia krene vikati.
"Bila sam u gradu.", otpuhnem skidajući čizme.
"Gde si sad?"
"Kod Sema."
"Molim!? Šta tražiš tamo?"
"Ništa. Zar ne smem ići kod svog druga?"
"Aha a sa tim istim drugom si bila pola godine u vezi."
"Da, pa?", kažem pokazujući Semu da hoću votku umesto tekile.
"Šta 'pa'? Pa on te još voli!"
"I ja njega."
"Karolina!"
"Kao druga Dalia, kao druga. Nego gde je Niall?"
"A on...", ućuti. "On je... ovaj..."
"Šta?"
"Ko je to baby?"
Začuje se u pozadini i tačno znam ko je.
"Pozdravi ga i koristite zaštitu.", nasmejem se.
"Nije to što misliš... Mi ovaj..."
"Aha dobro uzivajte sta god da radite".
"Hvala.", oblikujem usnama Semu koji mi pruža čašu.
"E da reci Niall-u sutra idemo nazad. U tri je let."
"Oke reći ću mu.", kaže te prekine uz neko meškoljenje.

"Zašto se družiš sa njom? Previše smara.", otpije tekilu.
"I ti smarap pa se družim sa tobom."
"Oke ovo je bilo uvredljivo."
"Mogla sam sve sama kao što si mogao primetiti."
"Aha.", kaže sarkastično klimajući glavom.
"Dobro. Hvala što si išao sa mnom. Bilo me je malo strah. A za adresu sam ti se već zahvalila."
Osmehne se te legne na kauč dok ja sedim na drugom delu tako da mu glava pada odmah pored mojih butina. Pogleda ih i nasmeje se.

"Ahhh!", izdahne i nabije glavu u jastuk.
"Šta?"
"Te čarape i haljina. Tako su saxy."
"Perverzna dušo!", popijem votku.
"Šta hoćeš mogao bih te pojebati za tren. Sama si kriva kad si se već tako obukla."
"Aha mogao bi ali samo sanjaj so tome."
Osmehnem mu se i ustanem.
"Ej gde ćeš?", podigne glavu.
"U krevet, spava mi se!"
"Mogu sa tobom?", pita dok mu zloban osmeh igra na licu.
"Nop spavaš tu.", okrenem se i naslonim na vrata.
Izdahnem te zatvorim oči.
"Teško je li?", pita.
"Više nego ikad.", odgovorim te mi priđe.
"Znam da si sigurno umorna ali ovo ti je predpostavljam poslednja noć, tačnije jutro u New York-u.", sagne glavu,"I sa mnom.", promumlja te podigane glavu."Pa bih voleo da provedem još malo vremena sa tobom. "
"U redu.", klimnen glavom."To ti bar mogu pružiti."
"Hajde predpostavljam da si gladna."
"Pa zapravo i jesam, sad kad jedem za dvoje..."
"Šta si rekla?", izbulji se.
"Sem nisam mislila da ti..."
"Trudna si?!?"
"Ja... Pa da...", kažem nesigurno.
"S kim?!"
"Molim?!"
"S kim si trudna?"
"Sa Harry-jem.S kim bi bila?", pitam malo ljuto.
"Ja sam... Ček i ti ćeš takva ići po njega?!"
"Da! Njegov je život u pitanju."
"A tvoj nije?!", više je zvučalo kao činjenica a ne pitanje.
"Sem!"
"Ček ti stavljaš njegov život ispred svog čak i život tog?", pokaže na stomak.
"Naravno."
"Molim!? Kako možeš?"
"Zato što ga volim."
"Posle svega?"
"Sem i on bi ovo isto uradio za mene."
"Bi li? Ili bi i tada gledao samo da njemu bude dobro."
"Sem nemoj to da radiš. Nemoj da se rastajemo ovako.
Odmakne se od mene ljut obarajući ormarić.
"Sem!", dozovem ga jer ga nisam poznavala takvog. Priđe stočiću te ga nogom obori.
"Sem prekini!!!!", uhvatim se za zid."Plašim se..."
"Volim te Karolina! Stvarno te volim ali ne mogu da razumem."
"Sem trebam te.", jedva izgovorim.