Posebna [H. S. Fiction]

18PART

*Harry*

Sedim u autu ispred zgrade gde smo Lottie i ja nekada živeli, iste zgrade gde ću i sada živeti zajedno za Karolinom.
Sedim i gledam u volan auta bespomoćan da išta uradim baš kao nekada.
Odlučim da se vratim u stan te izađem iz auta. Penjem se uz stepenice te mi za oko zapadne bušotina u zidu. Priđem te nežno prstima prelazim preko nje. All the love, bilo je urezano u zidu. Naša rečenica koju smo urezali zajedno. Rukom protljam oči te natavim dalje.

Evo ponovo stojim pred vratima stana. Ista ona vrata koja su me sprečila da je spasim, da je sprečim da se ubije.
Otvaram vrate te ulazim unutra. Svi ti lepi trenuci sa Lottie, njeno lepo lice i njen savršen smeh odzvanjao je mojom glavom kad god bi ušao u ovaj stan. Kao i sada, ubijalo me je to što nisam umeo da je sačuvam. Ja sam kriv... Ja sam kriv što je ona....

*Karolina*

Čula sam kako je neko ušao u stan te sam došla do hodnika koji je vodio ka njima. Tu je stajao Harry, bio je bled ali ne kao danas. Oči su mu bile natečene i caklile su.
"Hej.", kažem tiho te se on trgne. Prođe rukom kroz kosu te protrlja oči.
"Hej!", odgovori mi hrapavim glasom.
"Kuda si onako izjurio danas?"
"Neko je brinuo?", nasmejao se.
"Nije nego...", zastala sam te ga pogledala. "Hoćeš da mi pokažeš grad?", upitala sam prvo što mi je palo na pamet.
"Naravno samo prvo da pojedem nešto.", rekao je te prošao pored mene i ušao u kuhinju.
Oo, ovo je loše! Skupila sam oči i pesnice te se ukočila.
"KAROLINA ŽENSKA GLAVO DOLAZI OVAMO SMESTA!", povikao je tako da ga je sada cela zgrada čula. Otvorila sam oči te
ušla u kuhinju. Tu sam se susrela sa njegovim ljutitim izrazom lica .
"Mogu objasniti.", rekla sam i stala iza radnog stola.
"Baš bih voleo čuti objašnjenje za ovo.", rekao je i pokazao na moje... Pa vidite i sami.

"Verovatno ne znaš ali ja sam ti pravi amater i šeprklja što se tiče kuhinje. Htela sam da prvo sebi spremim nešto za jelo. Pa nije uspelo i tu je bila mala hrpa suđa. Onda sam odlučila da spremim nešto i tebi kad se vratiš. Sve je išlo po planu dok mi meso nije zagorelo i sos iskliznuo iz ruku.", objašnjavala sam mu pokazujući rukama.
"Aha i?", rekao je prekrštajući ruke.
"Onda sam naručila gotova jela za tebe i mene. Kada su stigla pojela sam moje ali je bilo pre ukusno tako da sam pojela i tvoje.", rekla sam te se na kraju nevino nasmejala.
Harry je duboko udahnuo te zatvorio na tren oči.

*Harry*

Ona nije normalna! Ostavim je nasamo par sati i ona već naravi haos. Otvorio sam oči te je pogledao. Staja je na samo par koraka od mene. Pogledao sam je. Koliko samo lice. Imaju skoro sličnu boju kose i očiju Lottie je imala beličastu i zelene oči dok Karolina ima sivu sa plavo sivim očima. Sad je ona isto stajala i nevino se osmehivala bas kao Lottie nekada.
"Um moramo se nešto dogovoriti.", rekao sam.
"Šta?"
"Kao prvo ti nećeš spremati više ništa jer bi mogla zapaliti stan a to ne želim. Drugo sada ćemo srediti ovaj tvoj lom i usput naručiti još hrane. I kao treće budi spremna u 22h ićićemo u noćni obilazak."
'U redu.", rekla je te prišla sudoperi.
"Ne! Ne ja perem ti vraćaš na mesto, ne želim da se utopim."
Nasmejala se još jednom te uzela krpu.

...

"Napokon.", izdahnuo sam sedajući za sto.
"Sada da jedem.", rekao sam otvarajući kutiju pice.
"A ja?", upitala je.
"Šta ti? Ti si pojela već dosta." rekao sam i zagrizao parče.
"Ali Harry...", polako mi je prilazila. "Hoću malo te tvoje pice.", govorila je tiho i zavodljivo te njeno lice približavala meni. Onaj komad pice zastalo je u grlu. "Znaš Harry ja uvek dobijem ono što želim. ", rekla je te se nasmejala. Dok sam se ja snašao ona je već išla ka dnevnom boravku u ruci noseći polovinu moje big pice. Okrenula se te mi poslala vazdušni poljubac.
"Debilko!", povikao sam za njom.
"Kretenu!", uzvratila je te zatvorila vrata. Kada sam završio sa jelom, pospremio sam te pogledao na sat. Pola deset. kako vreme leti. Trebao bi se presvući.
Idem prema sobama i molim boga da je Karolina izabrala njenu sobu. Ne bi podneo da spavam u sobu gde je ona otisla na drugi svet.
"Kozo u kojoj si sobi?!", proderem se.
"Konju u ovoj sa braon vratima!" Uzvrati mi te skopim ruke kao da se zahvaljujem. Otvorim vrata druge sobe, tačnije moje stare sobe. Ostala je ista, čak se pomalo oseća moj miris u njoj. Otvorim kofer te pogledam šta bih mogao obući. Ma kao da je bitno? Pomislim i izvadim običnu belu majicu i crne farmerke.
"Harry dodji!", poviče.

"Šta više nisam konj?", upitam smejući se.
"Nisi.", kaže te dosetam do nje." Šta ti treba?", pitam.
"Ne znam koje da uzmem?", kaže i pokaže na krevet.

"Samo mi nemoj reći da sam ja vukao svu tu obuću."
"Onda ti neću reći da jesi.", nasmeje se i ponovo vrati pogled na krevet pun obuće.
"Evo ove na štiklu kao čizme." kažem i dodam joj u ruke. "A sada se spremi, krećemo za deset minuta.", kažem dok izlazim iz sobe. Zatvorim vrata a potom i oči. Soba čak ni ne miriše više na Lottie kao da je nikada nije bilo tu....