Posebna [H. S. Fiction]

29PART

*Karolina*

"Ar moramo da pričamo!", povika Lou i sede do mene.
"Šta se desilo u Americi?"
"Ništa.", odgovrim hladno.
"Ništa??", ponovi upitno.
"Ništa!", povisim ton.
"E pa vidiš meni se ne čini kao da se ništa nije desilo."
"Molim?"
"Karolina daj nemojmo se lagati."
"Ma..."
"Pre samo dve nedelje sama si rekla da ga mrziš i da nećeš dopustiti da te otme od mene."
"Niko me nije oteo. Na šta ciljaš? "
"Stvarno meni se čini da jeste."
Uputim mu čudan pogled.
"Srećom pa je mrtav tako da ne moram brinuti da ćeš me ostaviti zbog njega."
"LOUIS!!!", vrisnem te ustanem.
"Kako možeš to da kažeš?!"
"Mogu zato što je napokon on platio za smrt moje Lottie njegovim životom."
"Ne? Ne možeš, jer on nije kriv za njenu smrt, Ashton je taj koji ju je izvrniuo i naterao na samoubistvo!"
"Zašto misliš da ću poverovati u tu priču?"
"Ne mislim ali on mi je priznao. Sve mi je rekao i jedina znam kako ga boli to što ju je izgubio."
"On ti je priznao? Zanči stigli ste do toga da se poveravate jedno drugom.", kaže kroz ciničan osmeh.
"Možda i jesmo ali to nije bitno jer ga više nema.", kažem tiho i spustim glavu.
"Plačeš i žališ za njim a kažeš da nije bilo ničega između vas."
"Ma kako samo možeš ti...", krenem ga udariti ali me zadrzi. "Ma pusti me!", otrgnem se, "On je poginuo spašavajući moj život, stavio je mene na prvo mestu zanemarujući sve oko njega. Misliš da takva osoba nije vredna da se za njom žali, zar ti ni malo to neznači?"
"On je trebao da umre sve jedno. Kad tad bi platio za smrt moje seste!"
"Jesi ti gluv!?!? On nije ubio tvoju sestru!"
"Mogao ju je spasti!"
"Ne, nije mogao baš kao ni ja njega."
"Zašto bi ga ti spašavala ako ga ne voliš?"
"Nije stvar u tome koga volim a koga ne. Stvar je u tome da se neko žrtvuje za tebe bez obzira na sve. Ali sada vidim nešto što ranije nisam htela da vidim..."
"Šta to?"
"To da si ti jedno sebično stvorenje koje samo gleda svoje stvari i nije ga briga za ostale!"
"O čemu pričaš ti?"
"O tome da bi ti bio niko i ništa bez Harry-jevog oca baš kao i ja. I nemaš ni trunku emojcije prema njemu. Kakav god da je Harry bio sve jedno vi ste bili poput braće."
"Nekada."
"Da nekada ali zar te bar malo ne zaboli?"
"Ne!", kaže poputno hladno i izvadi cigaretu.
"Ma dosta mi je!", udarim ga po ruci te mu izbijem cigaretu. Krene me udariti.
"Šta udarićeš me kao i uvek, e pa nećeš više. Mrzim te ali što je još gore mrzim i sebe zato što sam te volela i verovala ti. Sada vidim da ti voliš samo sebe!", dreknem i utrčim u kabinu.



Uhavtim se za ormarić te polako padnem na kolena. Krenem plakati i jecati kao nikada do sada čak ni za roditeljima nisam plakala kao sada.
"Ar...", trgnem se kada me nečija ruka dotakne po ramenu. Uspravim glavu i ugledam Des-a koji me po prvi put u životu gleda tužnim očima.
"Ah!", izdhanem i bacim mu se u zagrljaj.
"Šhhh... Devojko seti se onoga što sam ti govorio. Jedine osobe zbog kojih vredi plakati jesu one koje bi plakale zajedno sa tobom. Znaš i sama da se Louis neće promeniti i postati emotivno slab tako da nemoj ni ti."
"Kako samo tako može biti hladan? Kako?"
"Zato što je on prosto tako odrastao bez trunke emocija za bilo koga sem za porodicu."
"Ali i ja sam takva.", izmaknem se.
"Tu grašiš. Ti se samo pretvaraš da si hladna i to veoma dobro radiš ali znaš da ipak iza te maske postoje neke emocije."
"Hoćeš da kažeš da sam ja Harry-ja...."
"To ne mogu reći jer je to tvoja stvar ali znam da ti je veoma žao i kiviš sebe."
Izdahnem i obrišem suze.
"Ljubavi navikni se na to. Sa tim se živi i umire. To je jedino što ti sada mogu reci.", uspravi me. "Hajde sada idi se odmori.", kaže i pruži mi ključ. Uzmem ključ i krenem iz kabine.
"Da li si sad dobro?"
"Dobro sam ja, uvek sam dobro.", spustim pogled te zatvorim vrata.



Hodam niz hodnik ka sobu. Sagnem glavu te se zabijem u nekog. Samo da nije Louis. Bojažljivo podignem glavu i susretnem se sa dečkom crne kose i osmehom na licu.

"Oprosti nisam gledala.", izvinem se.
"Nema problema ni ja baš nisam obratio pažnju. Inače ja sam Dylan."
"Karolina, drago mi je.", pružim ruku.
"To si ti?", uzbuđeno pita.
"A ko bi trebala biti?"
"Moja sestra....", odgovori kroz osmeh.