Posebna [H. S. Fiction]

44PART

*Karolina*

"1..2...3.. PIJ!", poviču svi te Niall i ja obrnemo naše čašice votke. Oboje se na tren stresemo od jačine pića te se krenemo smejati.
"Ko je za još??", povika dotični iza šanka.

Svi podignu ruke te se krenu smejati. Inače ovo bi trebalo biti momačko veče ali pošto su momci već svi tu nije imao ko još dolaziti pa smo tu i nas dve.
"Hoću ja!", Theo dođe do mene.
"Šta ljubavi?"
"To!", pokaže na kriglu sa pivom koja stoji ispred.
"Ne može to nije za malu decu."
"Ma daj Ar ne može mu biti ništa  od jednog gutljaja!", dobace Liam i Zayn.
"Vi niste normalni! On ima samo četri godine.", okrenem se prema njima a oni se krenu smejati. Skupim obrve te se okrenem ponovo prema Theu. 
"Stvarno?!?", kažem kada vidim da su mu sipali pivo u malu čašu i stavili slamčicu te mu dali da pije.
"Theo!", viknem ali on krene trčati sa sve čašom. "Stani odmah!", krenem za njim.
"Ima te...", Harry ga uhvati te ga podigne usput uzimajući mu čašu.
"Mama ti je rekla da ne možeš to piti.", nasmeje mu se. Podignem glavu prema njemu dok mi kroz glavu prođe jedna slika.
Nas troje izgledali smo kao porodica.
Otac koji drži dete koje mu se smeje u naručju, dok majka stoji ispred njih i ponosna je na to što vidi. Spustim glavu te shvatim da sam previše blizu. Odmaknem se korak od njih te me Harry pogleda.
"Mislim da je kasno. Ideš na spavanje.", obratim se Theu.
"Ne!", Theo ga zagrli još više.
"Ar može ostati bar još malo."
"Rekla sam ti već nešto danas. Hajde Theo!", priđem da ga uzmem.
"Neću da spavam!", jako stegne Harry-ja ne dopuštajući da ga uzmem.
"Theo!", krenem ga ponovo uhvatiti. Harry se izmakne držeći ga u naručju čvrsto.
"Ne spava mu se i ne možeš ga naterati na to.", kaže besno.
"Šta pokušavaš?", podignem obrvu.
"Ništa apsolutno ništa. Samo ti kažem da ga pustiš malo. Pobogu nije igračka na navijanje da je naviješ kada spava a kada ne.", kaže te sa njim ode iza šanka.
Da li je ovo moguće?
Po prvi put mu nisam imala šta reći, usput moj sin se ne izmerno dobro slaže sa njim.
Vratim se te sednem na jednu od stalica. 
"Gledaj te!", poviče Holland te se okrenemo ka njoj i Dylan-u.

"Hahahahaha!!!", svi se krenu smejati sem mene. Jedino što mi više od toga zakupira pažnju jeste Harry koji daje nešto za piće Theu.

Ne verujem! Theo se ovako nikada nije smejao sa mnom. Harry mu pokazuje kako meša pića i ispušta razne zvukove dok Theo pored njega umire od smeha. Zašto mi to radi? Zašto uvek on mora biti tu u svemu? Još gore je to što mi se čini da sve što uradim, radim pogrešno.
Oko mene svi pričaju i smeju se dok muzika odzvanja celim prostorom. Ali u jedino što jasno  čujem bilo je Harry-jevo pitanje.
"Theo kako ti se zove tata?" i uz to pitanje mu servira jedan od onih njegovih osmeha.