Posebna [H. S. Fiction]

22PART

*Harry*

"Harry zvala je tvoja sestra, kaže da nas tvoja mama zove na ručak."
"Jesi čula za kucanje!?", povičem kada Ar uđe u moju sobu.
"Jesam. Nego šta da joj odgovorim?"
"Potvrdi, samo izađi iz sobe inače ćeš se upoznati sa gospodinom Styles."
"Halo Gemma nadam se da si čula sve ovo..."
Šta Gemma je bila na vezi?!?!
"Da doćićemo. Ćao!", kaže te prekine.
"Vratiću ti za ovo kozo."
"Aha ali nisam ja kriva što si ti retard.", kaže te izađe iz sobe. Taman kada sam hteo da skinem peškir.
"Uzgled krećemo za jedno desetak minuta "
"Mrš!", kažem te je daljinskim gađam ali pogodim vrata.
"Volim i ja tebe!", poviče dok se udaljavala od vrata. Nasmejem se te nastavim sa oblačenjem.

...

*Karolina*

"Uuuu šta je to?!", prokomentariše Harry.
"Haljina.", kažem te ga pogledam.

"To vidim, nego ti sa belim starkama."
"A to, nisam mogla štikle pa sam uzela ove.", kažem te još jednom pogledam u svoja stopala. Nisu loše. Nasmejem se.

...

"Joj!", kažem tiho dok čekamo da nam neko otvori vrata.
Harry se nasmeje te ga udarim po ramenu.
"Šta?", upita hvatajući se za rame.
"Ne smej se.", kažem te se okrenemo ka vratima koja se otvore.
Sa druge strane ugledam ženu srednjih godina ali veoma lepu. Kada ugleda Harry-ja baci mu se u zagrljaj koji joj on uzvrati.
"Hej moj mali Harry!", kaže odvajajući se od njega te ga rukom uhvati za obraz. Niz lice joj se spuštaju suze. Harry je uhvati obema rukama te podigne od poda i zavrti u vazduhu. Žena se smeje i plače u isto vreme. On je spusti te je poljubi u čelo.
Zagrli ga još jednom te obriše suze. Obgrilm se rukama. Tako se nekada i meni moja mama radovala.
"Ti si sigorno Karolina?", uitala me je.
"Da gospođo Anne."
"Ha samo Anne. To gospođo me čini starijom i ne moraš mi persirati.", zagrli me.
"U redu."
"Hajde uđite!", pogura nas unutra.
Kućom se širio miris svežeg čaja i kolača.
Uđemo u dnevni boravak te nas tu sačeka jedan čovek.
"Hej momče!", poviče i zagrli sa Harry-ja.
"Zdravo Robin!", pozdravi ga Harry."Karolina, ovo je moj očuh Robin."
"Drago mi je.", pružim ruku.
"I meni Karolina.", kaže primajući moju ruku.
"Bata!", neko poviče iza nas te se nas dvoje okrenemo.
Mala devojčica plavo smeđe kose trči prema Harry-ju.

On se sagne a ona mu se baci u zagrljalj.
"Hej ljubavi mala.", govori dok se pokuša odvojiti od nje ali mu ona neda.
"Što si otišao?", pita ga te se odvoji od njega plačući.
"Ispričaću ti kad porasteš Liv.", nasmeje joj se.
"Pa porasla sa ovoliko.", pokaže njenim sićušnim ručicama.
"Nije dovoljno.", kaže te je krene ljubiti svuda po licu. Ona se krene slatko kikotati i braniti.
"Stani! Stani!", viče.
"Ne,dok ne kažeš koga najviše voliš?"
"Batu! Batu!"
"Koga? Nisam čuo."
"Batu! Batu!", ponovi te se Harry zaustavi. Nasmeju se jedno drugom te im se nosevi sudare. Devojčica odmota ruke oko njegovog vrate te je on podigne.
Tada se devojčica okrenula prema meni. Kada je napokon ugledam celu, iznenadim se. Pa ona je ista moja Emili, samo što je Emili imala potpuno plavu kosu. Stavim ruku na otvorena usta, osećam kako sva drhtim. Moje noge  klecaju i ježe se u isto vreme.
"Iz... Izvinite.", jedva izgovorim te istrčim iz kuće.

*Harry*

Koliko mi je samo nedostajala Olivia. Tek sada se ne mogu odvojiti od nje. Uzeo sam je u naručje te se ona okrenula prema Ar, pa i ja za njom. Ali...
Ona je stajala skamenjeno, ruke i usne su joj se previše tresli, njene noge kao da su htele same da krenu.
"Iz... Izvinite", jedva je rekla te istrčala iz kuće.
"Bato šta je njoj?", upita Olivia.
"Ne znam ali moram za njom." kažem te je spustim. Izletim iz kuće gledajući gde bi mogla da ode.
Tražim je svuda ali je nigde nema. Prođem rukom kroz kosu osvrćući se kako bi je ugledao. I naizad ugledam je kako stoji naslonjena na veliki hrast iz kuće.
Polako joj priđem te vidim da drzi nešto u zagrljaju. Stanem sa druge strane kako me ne bi videla.
Place...
"Emili... Moja mala Emili... Koliko te samo želim pored sebe, nedostaješ mi previše.", kaže te sklizne niz stablo."Znaš svaka devojčica me podseti na tebe, ali danas... danas sam srela jednu koja je ista ti osim boje kose. Volela bih da si sada pored mene. Da te zagrlim kao nekada i nikada više ne pustim.", brizne u plač.
"Ar!", pozovem je te izađem iza drveta. Samo me pogleda te svoj pogled usmeri prema onome što je grlila.
"Čuo sam sve... Žao mi je... "
"I meni je žao.", kaže te podigne glavu.
"Nisam znao da si imala mlađu... "
"Dobro si rekao, imala sam ali više ne. Nastadala je sa 8 godina. Poginula je zajedno sa mojim roditeljima. I jedini krivac za to jesam ja. "
"Kako to misliš?"
"Ja sam bila ta zbog kojih su oni nastradali. Oni su hteli da me iznenade za moj rođendan i odvedu na koncert mog omiljenog benda... Padala je kiša,
Putevi su bili klizavi.... Tati su odkazale kocnice... Odjednom mrak,  potom sirene policije i hitne pomoći. Moj krik kada ugledam mrtve roditelje. I potpuni slom dok gledam kako auto gori zajedno sa mrtvim telom moje Emili.", izgovori te mi pruži nešto.

"To je Emili?", upitam gledajući u sivu sliku.
"Da to je moja mala beba... Tako je volela da je zovemo, Beba. To mi je jedino što je ostalo od moje porodice."
"Bato!", čujem kako me Olivia zove te se okrenem.
"Ne trči pašćeš.", kažem te je dočekam u zagrljaju. Odvoji se od mene te pridje Ar.
"Nemoj da plačeš.", rukama joj p
briše suze. "Ja sam Olivia." kaže te se nasmeši.
Pogledam u sliku te u Oliviu. Iste su... Sem kose... Pogledam u Ar koja je samo posmetra dok joj suze idalje padaju niz lice.
"Ona se zove Karolina." kažem te čučnem između njih dve.
"Meni moj bata kaže da sam lepa kad plačem ali da sam savršena kad se smejem. Zar ti nećeš da budeš savršena?", upita je te joj se Ar nasmeši i krene brisati suze.
"Mogu te zvati Lina?", pita je a Ar u trenutku pobledi.
"Liv moraš je malo pustiti da se smiri.", kažem te pogledam u nju ponovo.
"Ne Harry u redu je!", kaže te udahne."Naravno da me možeš zvati Lina". odgovori joj kroz smeh.
"Jej!", vikne te otrči nekuda.
Pružim joj ruku kako bi ustala. Ustane te se očisti od prljavštine te krenemo za Oliviom.
"Tako me je jedino Emili zvala." kaže te sagle glavu.
"Na šta misliš?"
"Lina. Tako me je jedino Emili zvala."
"Ako ti je problem da čuješ to ime, reći ću Olivii da te ne zove tako?"
"Ne!", poviče te zastane."Biće mi drago da me tako zove.", kaže te se nasmeje gledajući u nju koja trci tamo-vamo.