Posebna [H. S. Fiction]

31PART

*Karolina*

"Ar!", svi uzviknu kada Dylan i ja ućemo u kancelariju.
"Hej!", prislonim dva prsta na slepoočnicu kao pozdrav.
"Kako si?", prvi priđe Niall ipak mi je on jedan on onih koji me uvek razume i podržava.
"Standarno, ti?", zagrlimo se.
"Dobro ali može i bolje."
Odvojim se od njega pa mi priđu Zayn i Liam kako bi se pozdravili.
"Zayn šta se dogodilo?", uhvatim mu ruku sa zavojem.
"Samo sam se malo posekao ništa strašno.", namigne mi.
Krenem prema stolu trudeći se da ne pogledam u Louis-a. Od one svađe na brodu se nismo ni čuli ni videli a iskreno nemamo mi ni o čemu više pričati.
"Drago mi je da si se vratila.", kaže Luke dok mi pruža ruku.
"I meni! Gde su blizanci?", upitam i u već u sledećem trenutku na vratima se pojavljuju Zak i Leo.

"Uvek tu!", kažu i isto vreme.
"Ali ne i tačni.", dovršim te im se nasmejem.
"Sorry!", izvini se Leo.
"Fali li još neko?"
"Nathan!", odgovori Luke.
"A on je gde?"
"Otišao je u Francusku, kaže da ne može podneti sav pritisak u bandi tako da je odlučio da ode."
"I niko mi nije javio!", kažem malo glasnije.
"Rekla si da je Louis glavni dok te nema."
"Da rekla sam ali sve jedno, neko me je mogao obavestiti!", lupim rukom od sto. Okrenem se ali svi ćute."Ah dobro ovako ćemo. Imam vam nešto reći ja napuštam bandu."
"Šta!?!?", svi se proderu sem Louis-a. Iako ga ne gledam mogu osetiti ljutnju i bes u vazduhu.
"Hej momci!!", nadglasim ih te ponovo ućute.
"Svi znate šta se desilo u Americi i ne znam da li bi posle svega mogla uopšte da nastavim sa svim ovim..."
"Da neko umre i odmah odustaješ! Šta je sa svim onim ljudima koje si i sama ubila?" ustane Louis.
"Kao što rekoh ne znam mogu li i dalje da se bav...", ignorišem ga.
"Vidim da je ostavio veliki utisak na tebe.", pogledam ga. "Možeš li nam reći kako se ljubi? Živo nas interesuje."

*Dylan*

"Možeš li nam reći kako se ljubi? Živo nas interesuje.", kaže Louis  Ar koja ga samo u neverici pogleda."I da, da ti možda nije uzeo nevinost oh da pa ja sam to učinio mnogo pre njega."
Ar zazmuri dok joj se pesnica steže i njene crte lica se menjaju.
"Niall skloni ga!", kaže kroz zube.
"Ne Ar ne želim da se mešam."
"E pa onda se spremite da gledate!"
Bilo je to samo tren. Louis je već ležao na podu dok je ona stajala iznad njega i udarala ga iz sve snage. Nije birala čime ga udara nogama, rukama, glavom. Udarala je tom brzinom da Louis nije imao vremena da odreaguje. Pogledam oke sebe u ostale momke. Oni stoje i posmatraju ali se niko ne usuđuje umešati. Vratim pogled na Ar ali ona i dalje udara, ubiće ga tako. Krenem je pomeriti ali ne plavi dečko zaustavi, mislim da je to Niall. Pomera glavu levo-desno kao znak da to ne radim. Okrenem glavu posmatrajući Ar kako ga idalje bez premca udara.

*Karolina*

Udarala sam pesnicama, nogama ne birajući gde ću ga udariti. Zasluzio je i to i još više. On je bio samo jedna velika greška u mom životu. Ali sam se izgelda baš na tu grešku najviše oslanjala. Kako je samo smeo to da kaže? Kako ga samo nije sram i stid da se hvali time? Ja sam kriva, trebala sam biti pametnija ali ne ipak je on taj koji me je izigrao a ko god se igra tuđim emocijama treba biti kažnjen.
Prekinem ga udarati te se pomerim od njega.
"Ku***!", izgovori dok ispljuje krv.
"Zvali su me i gore. Zvali su me tvojom!"
Priđem stolu gde su se uvek nalazile cigarete. Uzmem jednu te sednem na stolicu. Noge i ruke su mi bile umazane od njegove krvi.

Zapalim cigaretu i pogledam u njega koji se previja od bola i valja u sopstevnoj krvi.
Dylan krene ka njemu.
"Ne! Da ga niko nije pipnuo! trebali ste ga ranije skloniti. A sad ovako.... da nastavim.
Od sada Dylan će biti na mom mestu. On će odlučivati o svemu kao što smo Des i ja radili. U početku ću mu pomagati a kasniije će on sam nastaviti. Svi koji imaju nešto da pitaju a da usput nije glupo neka pitaju."
"Mi ga ne poznajemo! Koje uopšte on?", pita Zayn
"On je Dylan O'Brien, moj brat od strica i to je sve što treba da znate o njemu."
"Imali on kakvog iskustva u ovom!"
"Ne znam to moraš njega pitati."
"Imaš li?"
"Rešavao sam mnoge slučajeve ubistva mog oca koji radi u policiji. Ali sam uvek želeo da vidim ovu stranu, vašu stranu." odgovori mu ali vrati pogled na Louis-a. Krene mu ponovo pomoći.
"Dylan rekla sam ne a to važi i za tebe!"
"Ali umreće!"
"Nije me briga!", ustanem te priđem blizancima.
"Možete li ovo da odradite?", pitam i pružim im sliku."
Luke koja je ono beše zlatara u centru?"
"Nice!"
"Znate gde treba da idete. Ja plaćam!"
"U redu", klimnu glavom te izađu.
"Idemo Dylan!", pozovem ga te krene za mnom.
"A on?"
"Šta sa njim?"
"Samo ćeš ga tako ostaviti?"
"Ja nisan doktor da bi ga zakrpila i sredila niti ću ikog zvati da to uradi. Hajde sada kreni!"
Pogleda još jednom u njega pa klimne glavom ostlim mocima te krene za mnom.
"Ti vozi, jer stavno nemam živaca da čekam na slilnim semaforima.", pružim mu ključeve i sednem u auto.