Posebna [H. S. Fiction]

47PART

*Harry*

Uđem tiho u sobu bez kucanja te je vidim kako se ogleda u ogledalu. Nasmejana je ali to nije bio neki običan osmeh. Bio je to osmeh kada se neko zaljubi, onaj blesavi i jako simpatičan osmeh. Ali već sledećeg trena taj lep osmeh zamenile su suze koje su se slivale niz njeno savršeno lice. Zašto je sve ovako komplikovano? Zašto joj ne mogu prici i reći sve. Krenem korak prema njoj ali zastanem.
'Stani to je greška!', javi se glas u meni.
Ako je to što volim greška onda neka i budem kažnjen za to.
„Ma neka ide sve dovraga!", kažem te joj priđem. Stanem ispred nje te joj podignem glavu. Gledam je par trenutaka ali odmah zatim položim usne na njene. U početku nije uzvraćala ali onda je krenula da naplaćuje za sve propušteno. Od nespretnog i nemarnog poljubca stvorio se poljubac pun čežnje. Želeo sam da ovo nikada ne prestane.
Ar se odvoji te me pogleda.
"Mi ne možemo biti zajedno!"
"Da možemo!"
"Pusti me samo me povređuješ!"
"Ne sada te neću pustiti. Dosta sam te puštao.", ponovo je poljubim."Sada si moja i to je kraj.", nastavim sa poljubcem.
Ona odmota ruke oko mog vrata približavajući moju glavu njoj. Krenem unazad te je nasmonim na zid. Nismo prekidali sa poljubcem.
"Prestani...", kaže tiho.
"Stvarno želiš da prestanem?", odmaknem se malo tek toliko da nam se nosevi sudaraju. Pogleda me i osmehne se.
"Ne. Nikada nisam ni želela da me pustiš!", kaže te me poljubi. Krenem je ljubiti po vratu te osetim kako se sva naježila.
"Skoči!", kažem joj te ona noge odmota oko mog struka. Odnesem je do kreveta te je položim na njega ne prekidajući poljubac. Njena ruka odluta do mog peškira te ga pomeri.
"Želiš to?", pitam je ostavljajući mali poljubac ispod njene brade.
"Više nego bilo šta.",odgovori te mi se nasmeje.
"Volim te Ar. Više nego bilo koga na ovom svetu."
"I ja tebe.", kaže te me ponovo privuče sebi strastveno ljubeći me.
Nadam se da možete da shvatite šta se dalje dogodilo. Jedino što vam mogu otkriti jeste to da se nikada u životu nisam osećao ovako srećno i voljeno.

"Još samo malo!", napravim pappy facu.
"Ne!", proba se pomeriti od mene ali joj moje ruke ne dozvoljavaju.
"Dobro onda ni ti ne ideš nigde.", prebaci nogu preko mene.

"Nisam ni mislio ići."
Nasmeje se ali joj osmeh zaustavim poljubcem. Odvojimo se te me pogleda u oči.
"Bezobrazno su zelene.", kaže mi.
"Stvarno?", nasmešim se.
"Da mrzim ih jer su tako savršene a kad je nešto savršeno ne traje dugo.", uspravi se pognute glave.