Još uvek čeznem da ti kažem

Kada si me porazila ti

Znaš da ja nisam neko
Ko ostavlja za sobom prazne stranice
Nedovršenog ljubavnog romana
I skriva pod posteljom sva osećanja
Koja tonu u dubine
Mora patnje i očaja

Znaš da ja nisam neko
Ko ostavlja ruže na tvom pragu
Ko ti peva pod prozorom serenadu
I usnulu te pokriva
I poljubi onaj mladež na ramenu

Znaš da ja nisam neko
Ko danima usidreno
Čita neke izlizane vesti
Ko u društvu pogledom
Traži najbrži put do izlaza

Znaš da ja nisam neko
Ko skuplja šarene salvete
I sate provodi u muzejima
Tvojih uspomena
Želeći da jednom tu bude izložen

Znaš da ja nisam neko
Ko bi se tebi vratio
Ko bi te tražio
U hiljadu i jednoj ženi
Koju sretne u velikom gradu

Znaš da ja nisam neko
Ko s mirom gleda
Sve ove teskobe
Ko piše dugačka pisma
I otežava rastanke

Znaš da ja nisam neko
Ko prihvata poraz
Ali bila sam onda
Kada si me porazila ti