Još uvek čeznem da ti kažem

Prestaću da ti pišem pesme

Prestaću da ti pišem pesme
Da se radujem tragu sećanja
Koji si ostavila u mom životu
Kao da ćeš me možda potražiti

Prestaću da te čekam do kasno
Ti odavno ne znaš put do kuće
Do naše kuće
O kojoj smo zajedno maštale

Prestaću da se nadam da si ti
Svaki put kad zazvoni telefon
Svaki put kad me neka devojka
Pogleda tvojim očima

Prestaću da verujem u nas
Jer je gotovo sve odavno
Našu žutu i toplu jesen
Zamenila je nečija hladna zima

Prestaću da slušam pesme
Sve one koje me na tebe sećaju
Sve one koje mi izmame
Najdublja osećanja kojih se plašim

Prestaću da ti pišem pesme
Jer nijednu nisi pročitala
Jer ti nijedna nije značila
Onoliko koliko
Su tvoje pesme značile meni