Još uvek čeznem da ti kažem

Strah

Mi nismo bile kao drugi
Naše reči imale su težinu hladnih stena
Svi naši sati u noći behu dugi
Dok si ti još bila umorna i snena

Mi nismo tražile utehe i mira
A jedna drugoj bile smo to samo
Luka u centru ovog praznog svemira
Pogled u svet onakav kakav znamo

Mi nismo išle putevima istim
Nisu ista sunca grejala nam duše
Gde god da si, ja još uvek mislim
Da li te večeras uspomene guše

Mi nismo bile u strahu od drugih
U hladnoći nije zadrhtao glas
Ni u ambisu naših ćutanja dugih
Strahovasmo samo da ne bude nas