Još uvek čeznem da ti kažem

Sretali smo se uzalud

Sretali smo se u jutrima belim.

Prkosnim očima orali pod.

Sretali smo se u danima vrelim.

U džepovima nosili nebeski svod.

A reč nismo rekli,

ni uzdah,

ni muk.

Ni prsti da se spoje u dodiru spontanom.

Ni teških koraka poznati zvuk.

Kao dve planete u svemiru prostranom.

Pa opet smo se nalazili čudno.

Stara sazvežđa menjali novima.

Na javi voleli druge uzaludno.

A jedno drugo pronašli u snovima.