Još uvek čeznem da ti kažem

Prekasno

Ponela sam
Cveće sa tvog radnog stola
I onaj mali rokovnik
U kome si crtala moje lice
Uvek lepše nego što zaista izgleda

Ponela sam
Mirišljave sveće
I suvenire iz Španije
Koje smo jedne tople noći
Poklonile jedna drugoj u snu

Ponela sam
Moje reči da ti više ne smetaju
I moje osmehe i suze
Da te ne dočekaju jednog jutra
Kad primetiš da sam otišla

Ponela sam
Onaj zaljubljeni pogled
Koji nekad kao da ti je smetao
Koji si lako zamenila
Nečim drugim
Nečim boljim

Ponela sam
Kasne i neprospavane noći
Zbog tvoje kovrdžave kose
Zbog tvojih plavih očiju

Ponela sam
Sve moje stihove
Da se više ni u jednom ne pronađeš
Da te više ni u jednom ne spomenem

Osim
Možda
U ovom