Još uvek čeznem da ti kažem

Želja

Možda sam želela da ti budem nešto posebno. Da ti budem jedan iskreni osmeh, jedan duboki zamišljeni pogled. Da ti budem jedna tišina u okeanu izgovorenih reči i jedan topli dodir u moru skrivenih osećanja. Možda nisam napravljena da budem nečija obaveza napisana na papiru i magnetom zalepljena za frižider. Možda sam stvorena za duge šetnje i razgovore o nedostižnom. Možda sam stvorena za pune kofere, pune čaše i puna srca i možda mi ti sve pružaš na kašičicu. Večeras sam želela da odem i da ostavim sve zauvek. Ovu kuću kojoj ja više ne pripadam, ljude koji me podozrivo gledaju na ulici i tebe. Tebe koju volim i sa kojom želim sve. Sve bih ostavila osim onog žutog lišća koje mi šuška pod nogama i pokislih kišobrana koji se nižu ulicom kao šarene perle. U svoj stari kofer stavila bih mirise kestena i jesenjih kiša, zvuke vetra i toplinu tek skuvanog čaja. Možda sam neobična za svakoga, možda me nije lako voleti. Možda sam želela da ostanem, ali samo večeras želim da zauvek odem.