Još uvek čeznem da ti kažem

Svetla

Gradska ulična svetla obasjavaju mokre trotoare. I svuda je život. I svuda je dan. A mrak se već odavno ušunjao u moj dom. Gradska svetla ređaju se jedno za drugim. A mi jurimo gradom i više ni sami ne znamo gde. Svetla služe onima koji se plaše mraka da izbegnu sve zveri iz tame. Svetla služe da te vode kroz tamu dok ne pobediš strahove. A da bi ih pobedila moraš ugasiti sva svetla i prepustiti se tami. Moraš plakati sama pod pokrivačem, svesna da su zveri svuda oko tebe. Da te u tami gledaju svojim proždrljivim očima i da se glasno smeju u svojoj oholosti. Smeju se tvojoj slabosti i tvom strahu. Ali ne pali svetla, to je zamka. Svetla samo maskiraju stvari. Svetla maskiraju nebo puno zvezda i malog svica koji se krije u travi. Svetla izobličuju stvarnost i od njih ne čuješ ptice i ne vidiš noć. A noć je, u svoj svojoj dubini i težini, nekad zaista predivna. Odvaži se i ne pali svetla. Videćeš, noć je čarobnija od svake zore koja je ikada svanula. I tada će zveri utišati svoj glas i čućeš samo tišinu. Noć ima predivne zvuke, odvaži se da ih poslušaš.