Još uvek čeznem da ti kažem

Plavetnilo Beograda II

Znaš ti mene. Znaš da volim da odlutam. Još nekad spustim koje slovo na papir, kažu da je tako lakše. Taj grad je moja slabost i retko tamo idem. Izbegavam one ulice posute lišćem, gde si sklonila svoju ruku onda kad sam pokušala da te dodirnem. Izbegavam one tramvaje, gde se još na prozorima oslikava tvoj pogled, uprt negde u sive fasade, negde u plavetnilo Beograda. Pa opet svuda te vidim. Svuda pronađeš put do mene, da mi još jednom šapneš ono što mi uvek prećutiš. Da me zagrliš i da odeš. Negde daleko, negde u plavetnilo Beograda.