Još uvek čeznem da ti kažem

Oni odlaze

Oni odlaze i ti čuješ teške korake njihovih olovnih čizmi kako udaraju o pod tvoje duše. Oni odlaze i više se ne sećaju tvojih reči i pesama, ne sećaju se tvoga dodira, osmeha i pogleda. Oni odlaze i više ne slušaju tvoj tihi glas, tvoj šapat koji jenjava u senci tvoje brige i strepnje. Oni odlaze kao da nikada nisu bili deo ovog velikog šarenog karnevala punog vatrometa i crvenih balona. Oni odlaze kao da sve suze koje su pale nisu više važne, kao da je sva bol zamrla, poput tišine u ovoj hladnoj i mračnoj noći. Oni odlaze, ali ipak su tu. Samo se njihovi pogledi više sa tvojim ne sudaraju niti vam se reči prepliću, kao pramenovi tvoje kose rasute po jastuku. Oni odlaze, a ti možeš samo da ih gledaš kako cepaju knjige sećanja u kojima si ti glavni lik, kako bi napravili mesta za nove uspomene i avanture. Znala si da je kasno i da nije trebalo ni da dolaziš ovde, u grad napuštenih snova i usamljenih klovnova kojima je šminka razmazana od suza. Znala si da u tom gradu ti ostaješ, a oni odlaze.