Još uvek čeznem da ti kažem

Možeš li dalje?

Mnoge oluje već su ranije
Lomile tvoj mali brod
Uvek visoko dignutih jedara
I kapetana koji tone sa njim

Mnogi su uragani
Oduvali vašu kuću u šumi
Okruženu prirodom
Ispunjenu ljubavlju

Ali večeras je drugačije
Nije ista bol koju si osećala
Onda kad si kao malo dete
Plakala na njenim grudima do jutra

Večeras si starija
Zrelija
Ali tvoja kolena zaklecaju
Na najmanji pomen reči "ljubav"

Jer znaš da je nisi imala
Jer znaš da nikad nisi priznala
Da je to jedino u životu
Što ti je nedostajalo sa svima

Tražila si je
Tamo iza zelenog brda
Gde sunce pri zalasku
Slika u reci autoportret

Tražila si je
Tamo gde staju crveni tramvaji
Ali iz njih ne izlazi ona
I tvoje sećanje bledi

Možeš li dalje?
Sada kad je sve već jasno
Sada kad znaš da si je izgubila
Sada kad si slabija nego one noći

Kada si je grlila i šaputala
Nežne reči koje samo ti poznaješ
Koje je samo od tebe želela da čuje
Možeš li da zaboraviš?

Možeš li dalje?
Kada opet osetiš oktobar
I kad lišće počinje da šuška
Pod tvojim izlizanim cipelama

Možeš li dalje?
Kada planeta jedan krug napravi
I kad se osuši crveno cveće
Možeš li dalje bez njene ljubavi?