Još uvek čeznem da ti kažem

Crveni balon

Svi moji uzdasi i moji osmesi, sve moje laži i istine, sve moje moglo bi stati pod jedan čaršav sav prašnjav i prljav. Sve bih pod njim ostavila. Kada bih mogla da dotaknem onu zvezdu. Baš onu koju ti pogledom tražiš u velikom sazvežđu. Kada bih imala veliki crveni balon da me odnese visoko, visoko, ja se ni tu ne bih zaustavila. I sve što vidiš bilo bi mi sve manje i manje. I ovaj cvet i ovaj list i ova trava. I jedna umorna glava koja grli jastuk natopljen suzama. I ova jesen koja je tako nejasna, tako teška i topla. Crveni balon nosio bi me sve više i više. Mahnula bih pticama koje sam kao mala gledala kako u jatu jure u toplije krajeve. I u mom životu zahladnelo je. Dodirivala bih oblake koji mi nekada sa zemlje imaju čudne i smešne oblike. Letela bih visoko, iznad cele planete i sve bi postajalo samo manje. One zvezde koje ti noću na nebu brojiš, tražiš sazvežđa raka i strelca, ja bih bila među njima. Ne znam kada bih stala. Možda kad se stopim sa svemirskim lepotama i opasnostima, možda kad pronađem planetu i na njoj jednu ružu koja bi osvojila moje srce. Ne znam koliko bih sazvežđa, galaksija i svemira prošla, ali jedno znam, nikada te ne bih zaboravila.