Još uvek čeznem da ti kažem

Izgubljeno vreme

Izgubljeno je vreme
Tamo ispod kragujevačkih nadvožnjaka
Ispod suncobrana
U beogradskim soliterima
Uskim i mračnim ulicama

Izgubljeno je vreme
Oljušteno sa moje blede kože
Izgubljen sjaj u mojim očima
Poput svica koji u šumi
Očekuje zalazak sunca

Izgubljeno zbog drugih
Poklonjeno nekim rumenim usnama
Koje se više ne usuđuju
Da izuste moje ime

Izgubljeno zbog tebe
Zbog tvog osmeha
Zbog tvojih dodira
Tamo negde
Gde nas niko ne zna

Izgubljeno zbog nas
Uloženo u prolaznost
U momenat u ludoj večnosti
Koju ćeš negde dočekati bez mene

Dok sa knjigom u ruci
Pod belim prekrivačem
Osluškuješ kako ti Dunav
Pod prozorom peva serenadu