Još uvek čeznem da ti kažem

Više ne sviraš klavir

Više ne sviraš klavir
Dirke su željne tvojih dodira
Kao i ja

U noćima letnjim
Kad se u tvojoj maloj sobi
U potkrovlju
Kroz prozor vidi
Odsjaj usnulog grada

U jutrima vedrim
Kad se sunce promoli
Na prstima
Da tek po koji zrak
Spusti na tvoje belo lice

Više ne sviraš klavir
Note ko zna gde su
Kao i tvoje misli

Dok se šminkaš i oblačiš
Haljinu starih ljubavi
Da prikriješ ožiljke
Dok koračaš
Niz ulicu obasjanu sećanjima

Dok se tvoje lice mršti
I prkosi nekom novom bolu
Nečemu što nisi još
Iskusila i osetila
Nečemu što je već prošlo
Jer nikada nisi želela da traje

Više ne sviraš klavir
Više ne prolaziš onuda
Gde smo se nekad držale za ruke
I gazile opalo žuto lišće
Svih prethodnih dana
Provedenih bez ljubavi