Priča koju hoću da ti ispričam nastala je davno. Dovoljno davno da se niko ne seća ko ju je prvi ispričao. Nastala je u vremenu kada su se Bogovi prepirali kako će noću osvetleti put smrtnicima. Jedan je želeo da nebo pospe svećama koje će goreti i da njihov plamen bude svetlost koja obasjava svet noću. Ali onda su se zapitali "Šta ako se sveće istroše i ugase?" Drugi je pak želeo da nebom proleću ptice sa vatrenim krilima koje bi tako obasjavale svet, ali šta ako odlete sve te raskošne ptice sa ovog sveta? Treći se setio jedne devojčice smeđe kose i smeđih očiju. Setio se da je, kada ju je ugledao, izgubio dah od tog pogleda. I tako, dok je ona čitala pesme jedne mirne večeri, ušunjao se u njenu sobicu i iz tog tajanstvenog pogleda izvukao milijarde sjajnih tačkica i njima obasjao nebo koje je te večeri zasijalo kao nikada ranije. Došao je na ideju da te sjajne tačkice rasporedi po celom univerzumu i da ih nazove po devojčici iz čijih su očiju te noći ukradene. Tako su nastale zvezde, pile moje.
आप पढ़ रहे हैं
Još uvek čeznem da ti kažem
कविताZbirka pesama i kratkih priča nastalih u proteklih par godina.
