Još uvek čeznem da ti kažem

Njena draga je volela leto

Njena draga je volela leto
Jer tada je vreo pesak
Na plaži dodirivao
Njeno ranjivo telo

I one ruke koje
Nikad ne pocrne
Nego uvek izgore
Na vrelom letnjem suncu

Njena draga je volela tišinu
Tu se osećala slobodno
Misli bi joj odlutale
I tako iznova

Sve dok je šum talasa
Ne dočeka nespremnu
U zoru
Sanjivu

Njena draga je volela klavir
Satima je milovala dirke
Dok se u njenim grudima
Vodio rat

Njena draga je volela bajke
Verovala je u nestvarno
Budila se sa željom
Da nekome bude princeza

Njena draga je volela pozorište
Tamo su ljudi bili sve ono što nisu
Kao i uvek
Kao i svugde

Njena draga je volela mrak
I san
I zvezdane letnje noći
I jutra

Koja mile sa istoka
I u njenu sobu unose
Sunčeve zrake
Koji je uvek probude

Njena draga je volela ruže
Koje su se pod njenim prozorom
Uspinjale polako
Da osete miris nje

Njena draga volela je knjige
I pesme
I filmove

Njena draga nije volela nju