Još uvek čeznem da ti kažem

Priča o devojci plavih očiju

Bila je neko ko se samo jednom sreće u životu i ne zaboravlja nikada više. Devojka koja je terala sve ljude od sebe, a jedino želela nekoga ko nikada neće otići. Tako kažu... Ne znam... Sećam se te hladne kišne noći kada me je ugledala. Crni šal pokrivao je promrzle obraze niz koje se slivala hladna jesenja kiša. Prekrila je usne, strepeći verovatno da se neki šarlatan ne zaljubi u njih na prvi pogled, ali sjaj u plavim očima nije uspela prekriti. Čekajući poslednji autobus na stanici udaljenoj od centra grada, zamišljeno je gledala u daljinu. O čemu li misli? Možda o tome kako će ubrzo doći u svoj topli dom i pobeći od nemilosrdne zime, ko bi to mogao znati. Mada... Tih su se dana mnogi krili od zime. Neki od zime na ulicama, neki od zime u ljudima. Možda je želela samo da se sakrije od ovog hladnog sveta... Ne znam... Ne pitajte mene... Ja je nikada više nisam srela.