The Secret Organization

Chapter 15

Ponedeljak je.
Zvuk alarma me je probudio.Ustala sam i sanjivo krenula prema toaletu.Umila sam se i obukla.Sisla sam dole i zaputila se ka kuhinji.
Tata je sedeo za stolom i doruckovao,dok je povremeno bacao poglede na TV u dnevnoj sobi.
Mama je stajala u dnevnoj sobi i pratila desavanja na TV-u.Bio je pojacan prilicno,cim sam mogla da cujem o cemu se radi i u kuhinji.

"...se desio napad.Iako je trebala biti obicna konferencija sa novinarama,doslo je do nesrece.Osamnaestogodisnji Dzejms..."

Ime mi je privuklo paznju i ishitreno sam pogledala.

"...je ranjen u neocekivanoj pucnjavi..."

"Jutro",rekla sam glasno,pokusavajuci da nadglasam televizor.

"Jutro",mama se okrenula prema meni nasmejala.Drzala je casu iz koje se dizala para.

Tata mi je klimnuo glavom."Jesi li dobro spavala?"

Sela sam za sto."Da..Hmm",bacila sam pogled na sada vec vremensku prognozu,"Sta se to desilo?Neko je upucan?"

"Mladic,osamnaest godina.Ranjen je u nekoj pucnjavi na konferenciji novinara",mama me je pogledala.

"Odakle je?",pitala sam,praveci se da samo usput pitam.Sipala sam caj u solju i obrglila je dlanovima.

"Iz Forbsa",mama je ostavila solju."Poznajes ga?Cini mi se da se zove...Dzejms?",pogledala je upitno tatu,koji je klimnuo glavom u znak odgovora.

Zamislila sam se a onda polako odmahnula glavom."Ne...Mislim da ne..",popila sam caj i uzela jabuku.
"Idem ja",poljubila sam ih i uzela torbu.Izasla sam i zamisljeno gledala ispred sebe.

Sta se to desava?
Decko po imeno Dzejms,osamnaest godina,iz Forbsa?Ranjen?
Da li je moguce da je tako puno informacija,zapravo slucajnost?

Odmahnula sam glavom.

Naravno da nije.
Ali niko mi nista ne govori.Svi kriju od mene.
Dzejms je ranjen. Sve se poklapa.Dzo mi je rekla da ne zapitkujem.Sta je on onda radio na konferenciji novinara?I po meni,cini mi se da Dzo zna razlog.

Razmisljala sam o tome jos par sekundi,dok se ispred mene nije pojavila velika stara gradjevina.
Usla sam u skolu i zaputila se ka ucionici.
Engleski jezik.

Setila sam se svog parntnera u klupi i vec unapred pocela da zalim.
Aurora.
Kako se ucionica nazirala,sve vise me je hvatala nervoza.
45 minuta sa Aurorom.
Duboko sam udahnula i stavila ruku na kvaku.Otvorila sam vrata i usla.
Ucionica je jos uvek bila prazna.
Sela sam na svoje mesto i nestrpljivo pogledala na zidni sat.
Imam jos vremena.
Izvadila sam knjigu "Engleski jezik:Gramatika" i otvorila na lekciju koju smo poslednji put obradjivali.
Pocela sam da je iscitavam.
U daljini hodnika,cula sam glasove a potom i korake.Galama je postala sve veca,dok su se priblizavali.
Cas uskoro pocinje.
Uz tih uzdah sam zatvorila knjigu i uspravila se u klupi.Djaci su ulazili uz pricu.Zauzimali su mesta u svojim klupama i prica se nastavila.
Zamisljeno sam posmatrala njihovo govorkanje,koje,za divno cudo,nisu bile o meni.

Nova devojka je postala stara prica.

Nasmesila sam se na tu pomisao.Jos bolje za mene.
Posle nekoliko trenutaka,u ucionicu je usla Aurora.Pomerila sam se na sa kraj stolice i nase klupe.Sela je pored mene,zavalivsi se na stolicu.
Skrenula sam pogled na prozore sa strane.
Napokon se oglasilo zvono,koje ja nisam primetila.Moje razmisljanje je prekinuo nastavnik.
Cas se odvijao normalno.Pokusavala sam da ne obracam paznju na Auroru,ali mi nije uspevalo.
Nastojala sam da sto vise zaokupiram sopstvene misli pisajuci beleske i teze o lekciji.
Kada se cas zavrsio,spakovala sam knjige i prosla pored Aurore.
"Slucajno" je naletela na mene,i ne izvinivsi se.Nastavila je dalje,a ja sam tek tada obratila paznju.
Elare,Ive,Dzo i Rouz nije bilo u skoli.

Nimalo cudno i sumnjivo?

Izasla sam iz ucionice i dalje razmisljajuci o njima.

Sigurna sam da je Dzejms tajnoviti decko sa televizije.
A i prilicno sam sigurna da su Rouz,Dzo,Elara i Iva umesane u to.

Nije fer,pomislila sam,ako se vec druzimo...Tajne ne bi trebale da postoje.

Ili,prosto,nismo prave drugarice.

Kako da saznam o cemu se radi?

Usla sam u ucionicu istorije i sela na svoje mesto.
U tom trenutku,osetila sam nalet radoznalosti.

Sta to kriju od mene?
Zasto sam ja,od svih,ne upucena u desavanja?

Nisam znala odgocore na ta pitanja,ali odlucila sam da ih saznam.

Ostatak casova prosao je sporo i dosadno.Auroru vise nisam sretala i na tome sam joj bila zahvalna.Jer,cim je nisam srela,znaci da ona to nije zelela.
Svejedno,hvala ti.

Posle dosadnog skolskog dana,uputila sam se ka kuci.
Primetila sam da je ispred Elarine kuce jos uvek parkiran kombi.

Isti kao i juce.

Par trenutaka sam stajala na prilazu svoje kuce,premisljajuci se.
A onda sam prelomila.Nesigurnim i neprirodno sporim koracima sam krenula ka njenoj kuci.
Stigavsi do vrata,nisam bila sigurna da je to dobra ideja.Brzo sam pokucala,a onda istom brzinom povukla ruku.
Bez daha sam cekala da mi neko otvori vrata.
Par sekundi nista se nije culo.
Tu su,u to sam sigurna.
Pokucala sam jos jedanput,a onda izvadila telefon iz torbe.
Pozvala sam Elaru.

"Halo?",njen pevusavi glas se odazvao.

"Hej,Elara...Hm,pitala sam se da li bi ti i ostale devojke zelele d zajedno odemo u trzni centar?"

U pola svoje recenice,cula sam korake sa druge strane vrata.
Neko je u kuci.

"Vidi,Elena...",par sekundi je cutala,"Trenutno sam u poseti kod tetke na drugom kraju grada.Stvarno mi je zaooo.Odgovaralo bi ti neki drugi dan?"

"Da,da...Naravno",odgovorila sam potvrdno.

Na prozoru kuce,videla sam priliku kako razgovara na telefon.
Crnokosu priliku.
Elaru.
Jos jedna prilika joj se pridruzila,pokazujuci joj da pozuri,da prekida.

"Moram ici sada,cujemo se kasnije",prekinula mi je vezu.

"Da,cuje...",nisam i stigla da odgovorim.

Pogedala sam jos jednom kucu,bezuspesno se trudeci da izvucem nesto iz nje.
Mozda to nije bila Elara.
Nisam htela da poverujem da me moje jedine prijateljice lazu.
Krenula sam ka svojoj kuci.

Stala sam ispred ulaznih vrata,kada sam se setila.

Odjednom,sinula mi je ideja.
Postoji samo jedna jedina osoba koja ne moze pobeci.
Dzejms,osmehnula sam se.
Nije bas kao da ce moci da ustane i odseta kada bude cuo moja pitanja,ali...Mora mi reci istinu.
Tako sam dosla na tu ideju.

Nije da je mi je prijatelj,ali,nece imati izbora.
Ponovo sam okrenula ledja svojoj kuci i ovaj put,uputila se ka bolnici.