The Secret Organization

Season 2-Chapter 1

Zajedno su plesali u ritmu spore muzike.Funkcionisali su kao jedno; njihovi pokreti su bili uskladjeni i elegantni iako je na podijumu bila guzva. Ali nije im smetalo, prepustili su se muzici. Pogledala sam nju. Imala je plavu dugu kosu koja joj je bila podignuta u visoki rep i bozanstvenu haljinu u kojoj je izgledala kao princeza. A on...On je izgledao tako srecno sa njom.Smejao se dok mu je pogled bio prikovan za njen. Izmamljivala mu je osmeh na lice.

To sam nekada ja cinila.

Priblizio je svoju glavu njenoj i sapnuo joj meni nerazumljive reci. Nasmejala se.Ali ja i povrh toga, videvsi da moj bivsi decko uziva u novoj vezi, nisam osecala nista.Niti ljubomoru,niti izdaju pa cak ni kada sam se setila kako me je pre osam godina ostavio. Nisam vise nista osecala.Zbog njega- on je bio kriv.On je bio odgovaran za to.

Zgrabila sam svoju casu sa stola i ispila pice u jednom gutljaju.

Zasto uospte i razmisljam o njemu? I o toj...Kako god da se zvala. Pogledala sam svoj verenicki prsten.Presijavao se na svetlosti pokazajuci svoju vrednost. Dzejms vise nije ni bitan. Sta se dogodilo u proslosti-dogodilo se. Sada sve sto treba da uradim je da se baziram na buducnost i zivot sa Erikom. Za par meseci postacu njegova zena sto donosi razne odgovornosti sa sobom. Ali onda sam setila kako je on reagovao kada je saznao da sam verena.

Zloban smesak mi se pojavio na licu.

Ponovo sam ih pogledala. Sada je ona pricala dok je on pomno slusao.Svoje ruke je obavila oko njegovog vrata dok je on svoje drzao oko njenog struka. Oboje su poceli da se smeju.

Prevrnula sam ocima i skrenula pogled bas u trenutku kada mi se Elara pridruzivala za stolom.

Sela je za sto i pogledala me. "Nismo imali puno vremena da se ispricamo."

"Istina.",klimnula sam glavom pokusavajuci da nadglasam muziku. "Kako si ti?"

"Ovih dana lose.Znas,to su mi bili poslednji devojacki dani."

"Prilicno sam sigurna da ces ubrzo to preboleti.Jos kada krenu deca...", prekinula me je.

Smeh joj se sirio licem. "Polako,El! Vencanje je trenutno dovoljno."

"Nisam stigla ni da te pitam:kako se ovo desilo?",pokazala je na moj verenicki prsten.

"Lepo...Upoznala sam Erika pre dve godine i pre mesec dana me je zaprosio u nasem hotelu. " Slegnula sam ramenima ponovo prozivljavajuci svoju bajku.

*Flashback*

Odlozila sam svoj pribor za jelo sa strane i podigla casu vina da bih otpila gutljaj. Erik me je posmatrao sa osmehom na licu.

Spustila sam casu i uzela maramicu. "Sta je tako smesno?" Povrsinom maramice sam prelazila preko kutova svojih usana.

Nabacio je smeh koji kod njega najvise volim (bila sam prilicno sigurna da je namerno to uradio) i nastavio da me gleda. Nelagodno sam se promeskoljila na stolici i skrenula pogled. "Ako mi ne kazes o cemu se radi,pomislicu da imam nesto na licu.",rekla sam mu u sali.

Nasmejao se. "Ne,samo...Da li sam ti vec rekao da izgledas predivno veceras?" Njegovi zubi su blesnuli sjajem kada se ponovo osmehnuo.

"Napomenuo si jedanput,ako se ne varam." Nasmesila sam se i postidjeno spustila pogled.

"Pomenucu ti ponovo."

Nadlaktila sam se na sto i prisla mu blize. "Sacekaj.Samo veceras?"

Lukav smeh mu se sirio licem. "Ne. Uvek si prelepa."

To je bio trenutak kada se uz svecani govor spustio na jedno koleno i otvorio mi kutijicu sa prstenom. Bez razmisljanja sam prihvatila jer sam od samog pocetka znala da je on pravi.