The Secret Organization

Season 2-Chapter 9

Umornim koracima sam isla uz stepenice. Svaki korak mi se cinio sve tezi i sve vise iscrpljujuci. I sve sam vise razmisljala o njemu.

Sta sam to ucinila?

U tom trenutku mi se to cinilo ispravnim. Ili bar onim sto sam zarko zelela da uradim. Da ga poljubim posle toliko godina...

A on nije ucinio nista povodom toga. Kao da je i sam cekao da ja nacinim taj pokret.Da pocinim tu gresku.

Boze,koliko sam glupa. Glupaca!

Zastala sam i zatvorila oci na trenutak, u nadi da cu,nekim cudom, prestati da mislim na njega.Ali, to nije bilo moguce. Sve o cemu sam trenutno razmisljala bio je on;kako bi bilo da sam ga zapravo poljubila... Ali nisam to uradila. I to je dobro...Zar ne?

Oh,verena si Elena,pobogu!

Popela sam se na poslednji stepenik i osetila malo olaksanje zbog napetih misica. Nastavila sam ka ulaznim vratima vile i bez velikog predomisljanja usla unutra, ni ne iznenadivsi se kada sam zatekla Erika u dnevnom boravku. Okrenula sam se da bih zatvorila vrata i usporila sto sam vise mogla da bih odlozila ovaj susret,makar i na par trenutaka. Poslednje sto sam zelela je da moj verenik sazna da sam se pre samo sat vremena zamalo poljubila sa bivsim deckom. Zatvorivsi ih,okrenula sam se sa osmehom na licu. "Hej."

U tom trenutku sam se osecala kao glumica. Osmeh mi je bio ispunjen ljubavlju,mada sam se potajno pribojavala da ce primetiti da iza te farse,stoji strah zbog skoro pocinjenog greha.

Erik je bio zavaljen na trosedu,i u trenutku kada me je ugledao,licem mu se sirio osmeh. "Hej.Da li je to nas borac?"

Ostavila sam torbu na stolu i nasmejala se. "Znas da mrzim kad me tako zoves."

"Hm,a kako zvuci specijalni agent?"

"Podjednako lose." Slegnula sam ramenima i krenula ka njemu. Ustao je i prva stvar stvar koja mi je zapala za oko je da je i dalje bio u svom poslovnom odelu. "Kada si se vratio sa posla?"

Smejao se dok sam mu prilazila u zagrljaj. "Malo pre tebe.Kako si ti provela svoj zadatak?"

"Hmmm...",zastala sam smisljajuci odgovarajuci odgovor. "Pa,prilicno dobro,ja mislim. Srela sam svog prijatelja iz mladjih dana."

"Prijatelja?",zainteresovano me je pogledao.Prekrstio je ruke na grudima i podigao jednu obrvu.

Nasmejala sam se i odmahnula glavom. "Prijatelja,Erik."

"Treba li da znam?"

"Treba da znas da nema potrebe za ljubomorom,dragi."

Okej, definitivno zasluzujem Oskara.

"Ako ti tako kazes,ljubavi."

Na kratko sam ga poljubila u obraz,a onda promenila temu. "Gladna sam. Sta ima da se jede?"

Nasmejao se i bacio pogled ka trpezariji. "Marta je spremila divnu veceru,ali sam ja hteo da veceram sa tobom."

"Hocemo li onda?",upitno sam ga pogledala dok sam izuvala visoke stikle.

****

"Ovo je",pricala sam zvakajuci ukusno meso,"izvrsno."

Erik se glasno smejao gledajuci me,dok sam pokusavala biti sto opustenija. "Hm,slazem se,ali nije mi jasno kako si tako ogladnela. "

"I sam znas da sam ja uvek gladna,bez obzira na sve.",iskezila sam mu se.

Odmahujuci glavom,smejao mi se. "Moja dama."