The Secret Organization

Chapter 16

Dan je,kao i svaki drugi,bio jako topao,iako je bilo tek 18:00.Setala sam trotoarom,dok su mi suncevi zraci zamagljivali vid.To mi je jako smetalo,ali sam se ipak suzdrzavala.
Moram da nabavim auto u skorije vreme.
Sada vec poznati put do bolnice mi se cinio sve duzi.Napokon,bolnica je pocela da se nazire.
Ugledala sam je i zeljno iscekivala dolazak.Ubrzala sam korake i posle par minuta usla sam u dvoriste bolnice,spazivsi da je pacijentima dozvoljeno da setaju po dvoristu.Osvrnula sam se oko sebe.Ipak je bolnica opasana sumom.To je sigurno jedan od razloga.

Usla sam u unutrasnjost bolnice i tumarala hodnicima.Sacekala sam lift i popela se na cetvrti sprat.
Naisla sam na sobu 428 i glasno pokucala dva puta,a onda brzo i treci put.

Da bih bila  sigurna da je zauzeti decko znao da dolazim.

"Da!",stigao je odgovor sa druge strane vrata.

Tek kada mi je na pamet pala jedna od mogucnosti.

Sta ako je Aurora tu?

Polako sam otvorila vrata,bojeci se sta cu videti iza njih.Otvorivsi ih,ugledala sam Dzejmsa kako zbunjeno gleda u vrata.Bio je naslonjen na jastuk i uspravno je sedeo.Kada me je ugledao,upitno je podigao obrve a primetila sam da su mu se uglovi usana izvili u osmeh.

"Dosla si da me posetis?",nasmejao se jos vise se uspravivsi.

"Da",rekla sam sa osmehom,"Pa...Je li ti bolje?",ostavila sam voce i sokove koje sam usput kupila na stolu pored kreveta i smestila se na fotelju.

"Jeste,mnogo bolje.Doktori kazu da cu moci uskoro da izadjem",rekao je uzbudjeno.

Tek tada sam pogledala njegovu ruku.Bila je zavijena u belu tkaninu.

"To je odlicna vest",nasmejala sam se a onda uozbiljila."Boli li?",pogledala sam ga.

Mora da sigurno boli.

"Sada,vec...manje",rekao je pogledavsi u zavijenu ruku.

"Stvarno mi je zao.Ako mogu ikako da pomog...",prekinuo me je.

"Ne mozes.Dovoljno si ucinila",nasmejao se,"hvala ti."

"Ma...",odmahnula sam rukom.

"Paaa",uzdigao se jos vise,"Da cujem.Zasto si dosla?",izgovorio je pomirljivo.

"Zar mi treba razlog da bih posetila svog...Prijatelja?",rekla sam sa neozbiljnim izrazom.

Nasmejao se."Ozbiljno?Oh, Boze, Elena. Mislis da nisam primetio odjednom tu...neprirodnu ljubaznost i brigu za moje zdravlje?",sada je on pokazao prstom na mene.Jednu ruku,koja je bila zamotana primetila sam da ne pomera uopste.

Par puta sam nevino zatreptala,
glumeci zbunjenost."Molim?"

"Oooh,ne pali to kod mene", odmahnuo je rukom i nasmejao se.

"Sta to?",nastavila sam sa glumom,ali neuspesno.

Podigao je obrve."Elena."

"A,dobro.Pogodio si.Zadovoljan sada?",upitala sam ga mrsteci se.

"Da.Ali moram ti reci,iako mene nisi ubedila,imas neverovatan talenat za glumu",poceo je da se smeje.

Spustila sam se dublje u fotelji."Hvala ti",zamahnula sam kosom.
"Izvezbala sam se od dolaska.Znas,ako vec sedim sa tobom na nekim casovima,treba mi izvezban smiren izraz lica.Inace bih imala..."nasmejala sam se."Nije ni vazno".

Nasmejao se."Hajde,oboje dobro znamo da ne bi bila ovde da ti ne treba nesto."

"U pravu si",izdahnula sam i spustila ruke na kolena,pridrzavajuci glavu."Pa,pocni"

"Sta?",izgledao je veoma zbunjeno.

"Pocni sa pricom kako se to",pokazala sam na ruku,"desilo."

"Prosto...Bila je nesreca",rekao je jednostavno.

"Da,da",rekla sam ozbiljno,"neko je uzeo pistolj,i slucajno," naglasila sam tu rec,"ga je uperio u tebe i ispalio hitac"

"Tako je",rekao je uzvrativsi mi ozbiljan pogled.

"O,ma daj Dzejmse",pogledala sam ga molecivo."Pokusavam da ti pomognem".

"Rekao sam ti vec,slucajno sam pogodjen",ponovio je.

"Na konferenciji novinara?",pitala sam ga,izgovorivsi to ponosno.
Trebam biti advokat.
Nasmesila sam se,a onda brzo dosla sebi.

Pogledao me je."Zar nemas pametnija posla danas? Ponedeljak je. Recimo,ucenje?"

"Imam,ali sam ipak odlucila da dodjem i da saslusam budalu.Vidim da je to bila velika greska", imala sam iznerviran pogled na licu.Uzela sam torbu i ustala sa fotelje.Videla sam da je pomno pratio svaki moj korak.Stavila sam ruku na kvaku i otvorila vrata.Zakoracivsi napolje,zaustavio me je.

"Stani",rekao je tiho,ali dovoljno glasno da ga cujem.

Okrenula sam se i pogledala ga."Reci ces mi?"

Otvorio je usta da odgovori,ali ih je ubrzo zatvorio.Polako je,jedva primetno,odmahnuo glavom.

"Laku noc,Dzejmse",izgovorila sam i zatvorila vrata.Sisla sam u prizemlje i izasla iz bolnice.

Izgleda nikada necu saznati sta se zapravo desilo to vece.

Krenula sam poznatim trotoarom i razmisljala.Po stoti put postavljala sam sebi isto pitanje:

Zasto i sta kriju od mene?

Odmah na pocetku mi je bilo sumnjivo sto je ranjen,upucan ali nisam htela da postavljam pitanja dok je on u losem stanju.Nisam htela da zapitkujem dok se on potpuno ne oporavi.

Setala sam razmisljajuci,dok je blagi,topao povetarac duvao.Uzivala sam u njemu.

Posle 10-ak minuta stigla sa kuci.Usla sam u praznu,tihu kucu i ostavila svoju torbu.Popela sam se u svoju sobu,iznenada,ne znajuci zasto sam pocela da razmisljam o pljacki od pre par dana.Htela sam samo da promenim tok misli.

Uzela sam stvari i otisla pod prohladni tus.Voda mi je prijala,dok se slivala niz moje telo.

Jedno ime mi se vrtelo po glavi.
Dzejms.

Nesmotreno sam pustila jako hladno vodu i to me je prekinulo u razmisljanju o njemu.Ugasila sam tus i izasla.Obavila sam higijenu i otisla u svoju sobu.
Cula sam da tata dovikuje da je stigao,ali prosto nisam imala snage da mu odgovorim.
Legla sam u krevet i umorno sklopila oci.

Snovi su me vodili za sobom.U jednom trenutku,ispred mene se pojavilo Dzejmsovo lice,upucujuci mi sladak osmeh.
Nasmejala sam se na to.

Oh Boze,kako ima lep osmeh.

Te reci su mi se vrtele po glavi, sve dok se nije ponovo pojavilo Dzejmsovo lice.

San mi se prekinuo i ja sam naglo otvorila oci.
Pridigla sam se na svoje laktove i zbunjeno razgledala prostoriju u kojoj sam se nalazila.

Gde sam ja to?
Uh,dobro je.To je moja soba.

A onda,kada sam shvatila gde se nalazim,ono oko cega sam se brinula je moj san.Svega sam se prisecala i...

Sta je sve to znacilo?

Prenerazeno sam gledala svoju sobu,iscekujuci odgovor.Kao da ce mi ga moja soba dati.

Vec u sledecem trenutku,osetila sam nagon za povracanjem.

Fujj...Povraticu.

Okrenula sam se na drugu stranu moleci se da ne sanjam idiota sa casa biologije.