The Secret Organization

Chapter 28

"O,Boze.Sta radis ti ovde?",gurnula sam ga rukom u stranu da pogledam da li je jos neko sa njim,a onda sam se okrenula ka njemu."Okej...Ako si dosao da se izvinjavas...",cinicno se nasmejao na moje reci.

Nije dosao zbog toga.
Divota.

Zabezeknuto sam buljila u njega."Ahah,tu scenu neces danas gledati",odmahnuo je glavom i pri tom pokretu sam videla odsjaj mesecine u njegovim ocima.Nervozno sam se oslanjala sa jednog na drugo stopalo.

"Sta ti treba?",naslonila sam ruku na vrata,oslonivsi se na njih.

Cudno me je pogledao.Stavio je ruke u dzepove od farmerica."Elara je ostavila svesku kod tebe?"

"Svesku?",slozila sam takav izraz lica,koji sam mogla samo da zamisljam u tom trenutku.I nisam zelela da ga vidim.
Nikada.

"Da",rekao je zbunjeno podigavsi ramenima,"Svesku"

"Kod mene nij...",zinula sam.

Da,jos jedan izraz lica koji ne zelim videti.

"Setila sam se.Da,kod mene je"

Nasmejao se."Mozes li mi je dati?"

"O.Da.Da",klimnula sam glavom i okrenula se da podjem.Napravivsi dva koraka pomislila sam se da ne bi bilo pristojno da ga ostavim na vratima."Da li...bi zeleo da udjes?"

Par sekundi me je gledao,a onda polako nesigurno odgovorio:"Ne,u redu je.Sacekacu te ovde"

Zlokobno sam se nasmejala."Kako god hoces.Moja potraga ce potrajati",ocekivala sam njegovu reakciju.Zakoracio je i usao u kucu,zatvorivsi vrata.Okrenula sam mu ledja i krenula uz stepenice.

Ne moze biti bolje od ovoga.
Trebam naci stvar za koju ne znam kako izgleda niti gde je.
Stvarno ne moze bolje.

Prvo sam istresla ceo sadrzaj svoje torbe na krevet i posto sam utvrdila da su sve knjige i sveske moje,shvatila sam da nije tu.Okrenula sam se ka polici sa knjigama i kada sam napokon utvrdila da nije ni tamo,iznervirano sam bacila pogled na svoju sobu.Bila sam ljuta na samu sebe jer sam bila tako neodgovorna.Jednu svesku nisam mogla sacuvati.Mahinalno sam krenula ka vratima,kada mi je mi je sinula ideja da pregledam jos jednom.Prisla sam krevetu i pretrazivala gomilu knjiga i svesaka.Za oko mi je zapala jedna meni nepoznata,tj jedna koja nije bila moja.Uzela sam je u ruke i priblizila.Otvorila sam prvu stranicu gde je pisalo Elarino ime i prezime.Zaklopila sam je i stavila sa strane.Sve knjige i sveske sam slozila i vratila u torbu i na policu.Svesku sam zgrabila i izletela napolje.Silazivsi niz stepenice,uocila sam da Dzejms i dalje stoji pored vrata.Preskocila sam poslednju stepenicu da bih se sto pre stvorila pored njega i zavrsila ovo.Ispruzila sam ruku i pruzila mu svesku.

"Evo je"

Ispruzio je ruku osmotrivsi svesku.Uzeo ju je u ruke i klimnuo glavom."Hvala ti",uputio mi je jedan pogled koji nisam bas najbolje razumela.Primetila sam da se par trenutaka se predomisljao da li da progovori.Na kraju jeste."Elara je prehladjena...Pa je poslala mene..."

Klimnula sam glavom u znak odgovora.Odlucila sam da bi bilo najbolje da ne progovaram bar do kraja razgovora.Sto manje budem pricala,manje cu se izblamirati.

Zar ne bi bilo nepristojno?
Odlucila sam da ipak kazem.

"Pozeli joj brz oporavak"

"Hocu",pokazao je pogledom ka svesci,ponovo,"Hvala jos jednom",okrenuo mi je ledja i uhvatio se za kvaku koja se neocekivano otvorila i pre nego sto je on otvorio vrata.Iza vrata su se pojavili roditelji.

Da,roditelji.
Da...

Vec sam smisljala dobro opravdanje za to sto zgodan decko stoji u mom dnevnom boravku.

Cekaj...Zgodan?
Neee,zast...

Moje misli je prekinuo tata."Hej",pogledao je Dzejmsa i progovorio:"Dobro vece",posle cega mi je uputio jedan upitan pogled.Namestila sam saosecajno lice koje je znacilo da cu mu objasniti kasnije.

"Dobro vece",mama je ostavila kese kraj vrata i usla.Pruzila je ruku Dzejmsu i pozdravila se sa njim.

"Dobro vece",rekao je sa osmehom.Zurila sam u njih.

Mama me je pogledala."Elena...Neces nas upoznati sa ovim mladicem?"

Streljala sam je pogledom.Bas ti hvala mama.Bas ti hvala.

"Da...Hmm,ovo je Dzejms",pokazala sam rukom ka njemu i pogledala ga.Mogla sam videti podrugljivost na njegovom licu.Odsecno sam odmahnula glavom."Ovo su moji mama i tata",pokazala sam svecano na svoje roditelje.

"Pa,Dzejmse,da li bi zeleo da ostanes na veceri?",pogledao ga je tata dok je skidao kaput.Prevrnula sam ocima i iscekivala Dzejmsov odgovor.

"Hvala vam na divnoj ponudi,ali upravo sam krenuo",imao je izvanredan osmeh na licu na koji moji roditelji nisu ostali ravnodusni.

Sta im se desava?
Kao da su opcinjeni.

Ponovo sam ih prostrelila ocima."Nazalost,Dzejms je upravo krenuo", slozila sam tuzan izraz lica.Pogledala sam Dzejmsa u nadi da ce potvrditi moje reci sto i jeste ucinio.Kada su ga roditelj,na moju nesrecu,pozvali da nam se pridruzi kada god zeli,streljala sam ih pogledima.

Kada su se napokon ispozdravljali,munula sam Dzejmsa laktom u ledja pokazavsi mu da krene napolje.
Izasao je napolje,a i na za njim.Pre nego sto sam zatvorila vrata,cula sam tatu kako pita glasno,previse glasno,mamu:"To joj je decko?"

Glasno sam zalupila vratima u glavi zamisljajuci sta cu im sve reci kada udjem unutra.Sigurno ga je i Dzejms cuo.Nastojala sam da imam ozbiljan izraz lica iako sam u sebi bila posramljena.

Eh,moji dragi i roditelji.

Dzejms se okrenuo ka meni drzeci svesku na grudima.Taman sto sam pomislila da nije cuo to,nasmejao se.Upitno sam ga pogledala dok se smejao.

"Objasnices im da nisam tvo...",smeh ga je prekinuo.Drzao se za stomak dok se presavijao od smeha.

Zar ponovo?
Zar ponovo napad smeha,Dzejmse?

Prevrnula sam ocima."Da pogled moze da sprzi,sada bi vec bio na podu!"

Cuvsi moje reci,malo je dosao sebi.Prestao je da se smeje (ne potpuno) i tiho rekao:"Izvini"

"Kako god",odbrusila sam mu.Otvorila sam vrata i usla u kucu.Krenula sam da zatvorim vrata,ali mi se jedna snazna ruka isprecila."Sta radis to?"

"Zasto mi je ta recenica tako poznata?",ruku je i dalje drzao na vratima.

Ha ha ha.

"Zato sto si je ti jednom rekao?"

Licem mu se sirio osmeh."Ne budi zlobna,Elena"

Glasno sam coknula jezikom izrazujuci protivnost.Sklonila sam mu ruku sa vrata i zalupila ih.Usla sam u kuhinju,psihicki se pripremajuci za svadju koja sleduje.

"Okej.Sta izvodite?",namestila sam ruke na kukove zeljno ocekujuci odgovor.
Pogledali su me."Sta to?",progovio je tata.

"Kakav decko?",prodrala sam se.

"Pa,pomislili smo da ti je decko",rekla je mama smejuci se.Tata joj se pridruzio.

Super stvarno.

"Neverovatni ste",tiho sam prosaputala.Nastavili su da se smeju ali sa izvinjenima:"Izvini,duso,samo smo se salili"

"Kako god",slegnula sam ramenima i tek kada sam izasla,shvatila sam da treba da izbacim te reci iz svog recnika.Popela sam se na sprat i brzo se istusirala.Legla sam u krevet i osetila umor i pored toga sto sam malo pre ovoga spavala. Navila sam alarm i posle par minuta,umor me je savladao.

Narednog jutra,pojavila sam se u skoli malo kasnije nego obicno.Na svu srecu,nisam kasnila na cas,na sta sam bila ponosna.Usavsi u skolu,ugledala sam Elaru i Ivu.Mahnula sam im i pritrcala.

"Hej",mahnula sam.

"Hej"
"Zdravo"

Elara mi se osmehnula a potom dodala:"Nisi mi rekla da ste ti i Dzejms zajedno?"

Iva se nasmejala na to.Prostrelila sam ih pogledom.

"Molim?"