The Secret Organization

Season 2-Chapter 15

U neverici sam izdahnula gledajuci u gomilu papira koja je prekrivala povrsinu mog stola, nateravsi me da nakratko razmislim o tome da ipak uzmem slobodan dan.

Ali,ne,nisam mogla to uciniti. Ne sada. Ne u ovom trenutku kada sam svojoj firmi bila najpotrebnija. U firmi gde svi strepe i ocekuju moje poteze.

Izleteo mi je jos jedan izdah razocarenja kada sam pocela da prelistavam papire iz gomile kojoj mi se cinilo da nema kraja. Tek presavsi pogledom preko prvog izvestaja istrage, zapazila sam slike sa mesta zlocina. Na prvim slikama bilo je prikazano umrtvljeno telo specijalnog agenta Dzejkoba Hataveja iz vise uglova. Mesto zlocina je bilo dosta ocuvano na slikama jer su uslikane odmah nakon sto je telo pronadjeno. Trava na kojoj se telo nalazilo bila je uprljana krvlju, dokazujuci da je drugi hitac Dzejkob primio kada je vec bio dole. Mrlje oko tela pokazuju i iz kog je ugla ubica pucao.

Namrstila sam se promatrajuci sliku. Jagodicama prstiju sam prelazila po glatkoj povrsini praveci putanju ubice.

Prisao mu je-prvi hitac. Sagnuo se da bi dovrsio agenta-drugi hitac.

Osoba koju trazimo je profesionalac, sto je ocito. Stavise, do malopre sam smatrala da je nas agent ustreljen cisto iz razloga da bi bio onesposobljen, ali pogresila sam. Prvi hitac je ispaljen da bi ga onesposobio toliko da bi ubici dozvolio da nacini sledeci korak. Ali,sada sam shvatala da nije bilo tako. Drugi hitac je bio presudan - dokrajcio je Dzejkoba, dok je prvi hitac bio tu samo da nagovesti i skrene paznju da se radi o amateru. Mada je ovo daleko od amatera.

I dalje ne skrecuci pogled sa slike, opipala sam bubicu u svom uhu i pritisla maleno dugme. "Pozovi nadleznog za zaposljavanje i gospodina Milera u moju kancelariju", rekla sam asistentkinji koja mi je istog trenutka odgovorila sa kratkim:

"Odmah."

Preletajuci pogledom po ostalim slikama, trazeci bilo sta korisno, nestrpljivo sam ocekivala dolazak glavnog forenzicara i coveka odgovornog za zaposlene u "Orion"-u. Posle par sekundi, naisla sam na izvestaj pronadjenih dokaza na mestu zlocina.

"...metak kalibra 45 u blizini tela, ukazujuci na to da je jedna od rana prostrelna..."

"Forenzicarskom opremom nismo utvrdili bilo kakve sumnjive otiske oko tela..."

"...sem toga,nisu pronadjeni nikakvi adekvatniji dokazi koji bi nas odveli ubici..."

Nesposobnjakovici. Nisu sposobni naci bilo sta uz svu opremu dvadeset i prvog veka!

Nastavila sam da prelistavam izvestaje, u potrazi za bilo cime,jer je tisina koja je obavila celu istragu bila nepodnosljiva. Najgore od svega je to sto su govorkanja pocela i u firmi,a saznanje da je otkriveno postojanje krtice u "Orion"-u bilo je previse. Ovome se mora stati na kraj. Prosto mora, i ne postoji nacin da resimo ovo sem da uzmem stvar u svoje ruke i "Orion" dovedem u red.

Skljocanje vrata prekinulo je moju potragu. U moju kancelariju su,jedan za drugim,usli gospodin Miler i Santijago. Odvazno sam ustala i nastojala da odrzim stav kakav bi jedna sefica trebala da ima.

Preterujem li?
Verovatno.
Ali za dobrobit svoje firme, proci cu i kroz pakao.

"Dobar dan", uctivo sam pruzila ruku obojici. "Sedite."

Gospodin Santijago je klimnuo glavom, sedajuci na jednu od dve stolice ispred mog stola."Zahtevali ste da nas vidite."

Pogledala sam coveka u ranim cetrdesetim. Njegova braon kosa bila je zalizana unazad, otkrivajuci tamne oci ispod kojih su bile prisutne kesice od umora. Odelo koje je nosio je odisalo stilom i bogatstvom, mada nikada nije bio hvalisav i arogantan covek, voleo je da se oblaci onako kako prilici njegovom statusu. "Tako je. Nazalost, moram priznati da se radi o skorasnjim dogadjajima u unutrasnjosti Organizacije." Slazuci izvestaje sa mesta zlocina, nastavila sam:" Bila sam odsutna dva dana iz privatnih razloga ali,i pored toga, trudila sam se da ostanem u toku desavanja."