The Secret Organization

Chapter 20

"Dzejmse?"

Osecala sam se kao da me je osamario.

"Prepao si me!",rukama sam se uhvatila za glavu i okrenula mu ledja.

"Oprosti,samo sam...",cula sam mu glas i okrenula se ponovo ka njemu.
Rukama sam ga blago udarala pa grudima.

"D-e-b-i-l-u jedan!Oohh... Ne znas kako sam se prepala"

Nije se smejao,za divno cudo.Imao je potpuno ozbiljan izraz lica."Stvarno mi je zao,Elena",cinilo mi se da je iskren.

"Mislila sam da je provalnik",prostrelila sam ga pogledom."Sta si trazio tamo?"

"Punjac.Telefon mi se ispraznio... Zao mi je",tuzno me je pogledao.

Licem mi se sirio osmeh."Oprosteno ti je.Samo,sledeci put,kada se budes kretao kao provalnik po sopstvenoj kuci..Obavesti me",naslonila sam se na pult,okrenuta ledjima.

"Zasto ti ne spavas?",pogledao me je.

"Nisam mogla.Vrucina je u kuci",pogledala sam ga.

Tiho se nasmejao na to.
"Momci spavaju?"

"Mhm",klimnuo je glavom."Ponedeljak u skolu.Spremna za cas biologije?"

Nasmejala sam se."Haha,da,da.Jesam.Ti?"

"Moglo bi se reci.Sledeci projekat ja radim.Da ne dodje do nesporazuma.",nasmejao se.

"Ma da,slobodno.Mogu sebi da dozvolim jednu trojku",odmahnula sam rukom kao da me nije briga.

"Pa,kako ti se cini Forbs?",sada je i on prislonio ruke na pult i naslonio se.Bili smo jedno preko puta drugog.

"Prelep je..Svidja mi se.",nasmesila sam se prizoru prelepih parkova u svojoj glavi.

"A skola?",pogledao me je zamisljeno.

"Skola i nije tako losa,samo sto sam primetila da vase drustvo ima cudne,tajnovite akcije o kojima ja nisam obavestena, ali, dobro", pomiriljivo sam slegnula ramenima. "Ne tice me se"

"Shvati",uspravio se,"to nije do tebe."

"Nema veze.Sve je u redu, stvarno" ,uzela sam bokal i sipala vode.

"Nedostaju ti prijatelji?",od tog pitanja sam se zagrcnula.

Nisam nijednom pomislila na njih.Dzejson,Hana...O Boze.Nisam se ni cula ni sa jednim od njih.

Tada me je krivica sustigla.Izjedala.

Blago me je potapsao po ledjima. "Dobro si?",klimnula sam glavom u znak odgovora.

"Nisam se cula sa njima,ali su stvarno sjajni.Svi.",htela sam samo da promenim temu,"Ma,LA je sjajan.Bio si nekad tamo?"

"Da,par puta.Predivan je,kao sto kazes."

"Da...Nedostaje mi",spustila sam pogled na pod.Zamisljala sam svoju staru kucu,skolu,staru sobu,prijatelje u njoj..

"Mogu te ja nekad odvesti,ako budes zelela,naravno.To je svega par sati odavde",nasmesio se toj ponudi.

"Hvala.To zvuci divno,ali mislim da bi Aurori smetalo",nasmejala sam se,"I to puno,puno".

Nasmejao se.Onda je i on svoj pogled prikovao za jednu tacku na podu.

"Nisam se cula sa prijateljima od odlaska",nastavila sam zamisljeno.

Pogledao me je."Zao mi je",uputio mi je tuzan pogled.

Imao je tuzan izraz lica,bas kao i ja.Izgledao je kao da se saoseca sa mnom.

"Ma...",tek tada sam osetila da mi se suze slivaju niz lice.Brzim pokretima ruke sam ih obrisala,ali,prekasno.

Vec je primetio.
Njemu nikada nista ne promice.

"O, Elena",pruzio je svoje ruke i privukao me u zagrljaj.Prihvatila sam i zagrlila ga.Njegova ruka je sporim pokretima prelazila preko mojih ledja,tesuci me.

"Oprosti,ne znam sta mi je",i dalje sam brisala suze.

"U redu je",potapsao me je po ledjima.

Naslonila sam glavu na njegovo rame.Stidela sam se sto sam zaplakala pred njim,ali,zapravo me nije bilo briga.Znala sam da mogu da zaplacem pred njim.Imala sam poverenja u njega.Mogla sam da mu verujem.

Hteo je da me saslusa.
Retko ko bi.

Stavio mi je ruke na laktove i odmakao se od mene."Jesi li za jedan caj?",ponudio se ljubazno.

Prvo sam htela da ga odbijem,ali sam shvatila da bi mi prijao.Polako sam klimnula glavom.Otisao je do sporeta i stavio vodu."Kakav volis caj?"pitao me je ne okrecuci se.

"Svejedno",rekla sam brisuci poslednje tragove suza.

"Znas,prijace ti.Malo si se potresla,ali,bice bolje",okrenuo se i pogledao me je."Siguran sam da oni razumeju da si zauzeta zbog skole..Ovo je bio novi pocetak za tebe.I tvoju porodicu",rekao je gledajuci me.

"Da,znam.I divno je ovde.",nasmejala sam se.

"Jeste.",cula sam da je voda vec kljucala,pa se okrenuo i stavio caj.Sipao je u dve solje i doneo ih na pult.

"Volis kamilicu?",pitao me je zamisljeno mi dodavajuci caj.

"Da",uzela sam ga i pazljivo ga stavila.Bio je jos uvek topao.

"Ja je obozavam",rekao je mesajuci ga.

"Takodje",promrmljala sam.
Nasmejao se i pogledao me je.

"Probaj.Da vidimo da li moje kuvanje caja moze da prodje".Nasmejala sam se.

"Pa..Ne izgleda sumnjivo,ali..Videcemo".

Nasmejao se i vratio se svom caju.Polako ga je probao iako je jos uvek bio vruc.Sacekao je moju rekaciju.
Pazljivo sam ga uzela i probala.Imao je lep ukus."Moze da prodje",rekla sam i nasmejala se.

"Samo 'moze da prodje'?To nije dovoljno.",glumio je razocaranost.

Nasmejala sam se."Dobro.Odlicno je."

Nasmesio se.Popio je jos jedan gutljaj."Ti znas da kuvas?"

Glasno sam se nasmejala,nesvesna toga da u susednoj sobi spavaju devojke.Stisala sam smeh,a potom i glas."Ne!Ti?",popila sam jos jedan gutljaj.

"Pomalo",izgovorio je ravnodusno.

Caj koji sam imala u ustima,malo mi je falilo da ga ispljunem zbog smeha.Smejali smo se tako dok napokon nismo popili caj.

"Pa..Hvala ti",pogledala sam ga,"Na svemu".

Nisam mu bila zahvalna saml na caju.

Uzeo je solje i odneo ih do sudopere.

"Uvek",rekao je dovoljno glasno da ga cujem.

Oprao ih je i okrenuo se prema meni."Kada ne budes znala kome da se obratis za pomoc,potrazi mene", uputio mi je dzentlmenski osmeh i krenuo ka vratima.

"Hocu",rekla sam okrecuci se za njim.

"Usput...",zastao je i okrenuo se da me pogleda."Samo sedmica,ha?",imao je osmeh na licu.

Nisam znala sta bih mu odgovorila.Bilo mi je neprijatno.Pre nego sto sam ista uspela da kazem,uputio mi je jos jedan osmeh.

Namignuo mi je i ostavio me samu u kuhinji.

Dzejms' POV

Dok sam napustao Elenu,vrzmala mi se samo jedna misao po glavi.Misao koja ce me puno kostati ako budem primoran da je ostvarim.

Da ostavim Auroru.