The Secret Organization

Chapter 17

Ostatak skolske nedelje protekao je mirno,ali mucno.Imala sam dosta da ucim,sto mi je odvratilo paznju od ostalih stvari.
Na tih par radnih dana,sam zanemarila i Dzo,Rouz,Ivu i Elaru.I Dzejmsa.I Auroru.
Sto mi je donekle i pomoglo.Da izbistrim misli i prestanem da razmisljam o tajnama i sumnjivim desavanjima u vezi mojih prijatelja.
Retko sam ih vidjala u skoli,samo na casovima i odmorima.Nijedna od njih mi nijednom nije prisla.Povukle su se kao i ja,i drzale se na odstojanju.Dzejms je,verovatno (zapravo i nisam nista cula o njemu),bio jos uvek u bolnici.
Vikend je veoma sporo nailazio.Jedva sam docekala da napravim predah od ucenja i nepodnosljive tenzije u skoli.Kada je petak konacno dosao,trceci sam otisla u skolu,usput misleci da ce mi dan brze proci ako se ranije nacrtam u skoli.Iako sam,naravno,znala da to nije moguce.Ali sam se ipak nadala.
Naravno da nije bilo tako.Dan se oduzio,a ja sam mislila da je sve zbog mene.
Svemir me mrzi.
Kada su se casovi zavrsili,otisla sam kuci.Prvo sto sam uradila-bacila sam se na krevet.Lezala sam tako nepomicno u tihoj sobi.
Kroz natprirodnu tisinu se odazvao telefon.
I dalje drzeci glavu medju jastucima,ispruzila sam ruku opipavajuci povrsinu kreveta.Kada sam naisla na njega,zgrabila sam ga i nevoljno podigla glavu.
Poziv. Iva.

Prihvatila sam poziv i javila se.

"Halo?"

"Heej,Elena",cuo se ushicen Ivin glas.

"Hej",spustila sam glavu nazad na jastuk.

"Sta ima?",nastavila je.

"Umorna sam jako i nije mi do zivota,ali ovako...Nista posebno",rekla sam u jednom dahu.

"Pa,onda ti se nece svideti sta sam htela da ti predlozim,ali..Ipak hocu.",napravila je kratku pauzu pa nastavila."Pravimo pidzama party kod Elare.Jesi li raspolozena za malo igranja?"

"Ne,stvarno ne mogu danas.Umorna sam,i kao sto sam rekla,ne zivi mi se",glas mi se verovatno jedva cuo posto sam govorila dok mi je glava zavaljena medju jastuke.

"Ne,ne danas.Sutra",nasmejala se sama sebi,"Zaboravila sam tu sitnicu napomenuti.Oprosti"

"Oprosteno ti je",sada sam i ja imala osmeh na licu."Zaljubljena si pa ti je oprosteno.Kako stoje stvari sa Harijem?"

"Odlicno",u glasu sam mogla da primetim jos vise srece nego malopre."Dopisujemo se vec par dana.Cula si da se u skoli prica o nekom jesenjem balu?"

Tako nisam u toku.

"Neee.Ne,nisam..Kada je to?"

"Za par nedelja,jos se ne zna tacan datum.Nadam se da cu ici sa Harijem.Znaci,da te ocekujemo,dolazis?"

"Ahh..Dobro",izgovorila sam pomirljivo.

"Sutra u 17.00.Kod Elare.Bice nam strava,nas pet,same,cela kuca samo za nas.Roditelji su joj na poslovnom putu,Dzejms u bolnici...Ma,uzivacemo"

"Jedva cekam",slagala sam,ali sam pokusavala da zvucim uverljivo.

"Cujemo se kasnije.Cao",nasmejala se jos jedanput.

"Cao",nasmejala sam se i prekinula vezu.

Kada sam zavrsila razgovor,umor me je konacno stigao.Nisam vise mogla da drzim kapke otvorene,i od umora su se sklapali.
Posle nekog vremena sam zaspala.I nisam se budila sve do ujutru.
Spavala sam punih 10 sati.
Ujutru sam ustala i posle pet dana,za divno cudo,bila odmorna.Jedva sam cekala da se istusiram i pozurila sam da uskocim pod hladan tus.Sisla sam dole i usla u kuhinju.

Divota.
Subota ujutru.Sama u kuci.Tisina.
Milina.

Upalila sam TV i prebacila na Play Radio.Pravila sam dorucak dok se kucom prostirala melodija pesme "24K magic".
Tiho sam pevusila sebi u bradu.Zavrsila sam dorucak i pospremila za sobom.
Kada vise nisam znala sta da radim,odjednom mi je naisao poriv za trcanjem.U Los Andjelesu sam svakog vikenda trcala.