The Secret Organization

Season 2-Chapter 13

Njegov poljubac me je opijao i nije mi dozvoljavao da razmisljam o onome sta radimo. A sve sto sam zelela je ovo potraje zauvek.

Ali,nista ne traje zauvek.

Prisla sam mu blize,osecajuci njegove ruke na svojim kukovima. Tako cvrsto ih je obmotao oko mog struka,kao da se boji da cu pobeci i ostaviti ga. Ali, nije znao da to nije moguce; ovo sam zelela podjednako koliko i on-ako ne i vise.

I,zaboga,nije me ni bilo briga za Erika.

Moji dlanovi su se nalazili na njegovim obrazima u ocajnom pokusaju da ga zadrzim uz sebe. I tek sam u tom trenutku shvatila da sam ga sve vreme potajno zelela,ne dozvoljavajuci sebi to da priznam.

Ali, uprkos svojim osecanjima,ja sam bila ta koja je prekinula poljubac, odvojivsi se od njega i napravivsi rastojanje od metra izmedju nas. "Ja-"

Zatvorio je oci i pognuo glavu dole. U autu je vladao mrak,ali su snopovi svetlosti ulicnih lampa osvetljavali jedan deo auta, ucinivsi da budemo u poluosvetljenom prostoru. Imala sam osecaj da se svet oko nas zaustavio. Zaledio. I da sve sto se trenutno desava ima veze sa nama. I imalo je. Poljubili smo se.

Ali,jednu stavku sam sebi zaboravila da napomenem. Bio je pijan. A,pijani ljudi nisu svesni svojih postupaka. Krajickom oka sam ga pogledala. Kosa koja je pre par minuta bila zacesaljana, sada je bila rascupana od mojih ruku. Izgledao je tako... bozanstveno. Tako naivno i svesno svakog trenutka poljupca. Ne govoreci vise nista,okrenula sam se napred, usput gladeci majicu koju sam imala na sebi,ispravljajuci tkaninu koja se do malopre nalazila u njegovim rukama. Upalila sam auto i bez dalje konverzacije,krenuli smo.

****

Izasla sam iz spavace sobe i zatvorila vrata za sobom. Uputila sam se stepenicama dole,jos uvek u pidzami. Sisavsi,zatekla sam Erika za stolom kako doruckuje. Znatizeljno me je pogledao i odmah zatim nezaineresivano vratio svoj pogled ka tanjiru.

"Dobro jutro.",promrmljala sam dok sam sedala na stolicu prekoputa njega.

Ne odvajajuci pogled sa tanjira, odgovorio mi je:"Jutro."

Sumnjivo ga gledajuci ispod oka, pruzila sam ruku posegnuvsi za bokalom caja. Sipala sam caj u svoju solju. "I...Kakav ti je bio jucerasnji dan?"

Progutao je zalogaj omleta i odgovorio mi nakon nekoliko sekundi. "Vrlo dobar. Sklopili smo ugovor sa dobrom kompanijom."

Zadivljeno sam ga pogledala, iako je njegov pogled bio prikovan za tanjir koji se nalazio ispred njega. "To je divna vest!",ciknula sam. "Cestitam. Drago mi je zbog tebe,dragi."

Blago,vestacki se nasmesio. "Hvala ti, Elena."

Osmeh mi je istog trenutka izbledeo s lica. Prevrnula sam ocima,pazeci da me ne vidi i zagrizla parce namazanog hleba. Tisina je trajala par minuta nakon cega sam ja ponovo odlucila da je prekinem: "Umorio si se?"

Odmahnuo je glavom,ponovo izbegavajuci da me pogleda.

Okej.Sada je dosta!

Frknula sam i u besu zveknula nozem od porcelanski tanjir. Tek me je tada pogledao,preusmerivsi svoju dragocenu paznju na mene. "Sta se desava,Erik?"

Zbunjeno se namrstio. "O cemu pricas Elena?"

"O tome kako me ignorises."