U trenutku kada Elena saznaje da mora da napusti voljeni Los Anđeles i svoju školu i preseli se u malo mesto po imenu Forbs svet joj se okrenuo.Da li će Elena uspeti da prihvati novo okruženje i društvo u novoj školi?I da li će ono,moći da prihvati...
Spustila sam pogled ka podnozju lifta i ugrizla se za usnu suzbijajuci smeh. Mladic koji je stajao sa moje leve strane je posao sa nama noseci nas prtljag. Okrenula sam se na svoju desnu stranu i pogledala Dzejmsa. Uputio mi je jedan ozbiljan pogled sto sigurno nije bila dobra stvar. Uozbiljila sam se i nabacila nevin izraz lica.
Znala sam da cu platiti za mali incident sa stiklama. Pre ili kasnije. Doslovno mi je dao do znanja da cu platiti.
Ah,koga briga?Zasto se pre toga ne bih malo zabavila?
Okrenula sam se napred i shvatila da je vreme za showtime. Sada je moj red. Uzela sam Dzejmsovu ruku i 'zaljubljeno' ga gledala krajickom oka primetivsi da nas mladic posmatra. "Ovaj odmor ce biti divan,zar ne dragi?", progovorila sam tiho ali dovoljno cujno da cuje nasu konverzaciju.
"Naravno,jedina",je prozborio s osmehom,nakon cega su se vrata lifta pocela otvarati.Nisam prva pustila ruku;zelela sam da on to uradi. Mladic nas je propustio i nas dvoje smo izasli prvi.Soba u kojoj smo trebali da odsednemo bila je soba broj 393.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Stigavsi do vrata, zastali smo i sacekali decka koji nam je bio za petama. "Mrzim ovakva mesta", Dzejms je promrmljao.
"Pricaj mi o tome."
Mladic je spustio torbe kraj svojih nogu i izvadio karticu koju je provukao pored "ocitaca" i otvorio vrata."Da li mogu jos nesto da ucinim za Vas?"
Dzejms me je upitno pogledao i ja sam odmahnula glavom. "Onda nista,hvala Vam."
"Hvala Vam." Zahvalno sam klimnula i krenula da udjem unutra.
"Cekajte!",pokazao mi je rukom da stanem. "Zar ne treba mladozenja da Vas...unese preko praga?Znate, obicaji?" Zbunjeni decko je gledao u nas.
Dzejms i ja smo se zateceno zgledali. "Treba?",pitala sam nesigurno.
Dzejms je klimnuo glavom. "Treba!Da-"
Decko je samo nasmejano klimnuo glavom. Osecala sam se neprijatno. "Da,treba.Ahm,dragi-",procistila sam grlo.
Dzejms me je pogledao cudno,ne znajuci sta zelim da kazem. "Okej, hoces li da skocis ili-",po njegovom zastajkivanju lako se dalo utvrditi da je i njemu bilo i vise nego neprijatno.
"Sta?",molecivo sam ga upitala,ali onda sam i primetila zbunjenje poglede mladica. "Tako sam uzbudjena!" Uputila sam mu vestacki (ali dosta uverljiv) osmeh.
Dzejms mi je prisao za dva koraka i stavio mi ruku oko struka, pridrzavajuci me tom rukom.Drugu je ispruzio pored. "Hoces li skociti ili nesto-"
"Naravno da necu skociti." Prevrnula sam ocima. "Samo me podigni."
Ucinilo mi se da se nasmejao,ali nisam bila sigurna.Nisam gledala u njegovo lice vec u ruke koje nije znao gde da postavi. Podigla sam jednu nogu dok sam se drugom jos uvek oslanjala. "Mislim da ce mi trebati pomoc oko ovoga.Ona je zapravo mnogo teza nego sto izgleda.",rekao je kroz iritantan smeh.
