The Secret Organization

Chapter 29

"Molim?"

Elara me je pogledala sa jos uvek neozbiljnim izrazom lica.Kreveljila se dok se Iva sakrivala iza nje,postidjeno se sklanjajuci.

Iva je pocela da objasnjava."Dzejms je rekao..."

"Sta je Dzejms rekao?" rekla sam prekrstivsi ruke na grudima. Ocekivala sam odgovor.Bilo kakav odgovor koji ce mi dati dobar povod da Dzejmsu ocitam dugu lekciju u kojoj cu primeniti nasilje.Elara je nastavila sa smehom a i Iva zajedno sa njom.

"Sta je rekao?",pokusavala sam da nadglasam njihovo smejuljenje, ali bez nekog velikog uspeha.Nestrpljivo sam tapkala nogom,iscekujuci odgovor.

"Pa?",nastojala sam da imam ozbiljan izraz lica.Ne,zapravo se nisam ni trudila.I imala sam ga.U glavi sam vec zamisljala sta bih sve mogla reci Dzejmsu.

"Dzejms je rekao",Iva je pocela brisuci suze koje su joj se slivale niz lice od smeha,"Da su tvoji roditelji...pomislili da...",zastala je da dodje do daha.Napad smeha je bio isti i kod Elare.

Vidim da im je porodicno.
I Dzejms ima iste napade.

Glasno sam izdahnula.Iako sam znala na sta tacno misli,pravila sam se da ne razumem o cemu prica."Sta,Iva?"

"Da ste zajedno",zavrsila je prosto,slegnuvsi ramenima.Okrenula sam se ka Elari koja i dalje nije mogla da se smiri.

"Gde je Dzejms?"

"Mislim da jos uvek nije stigao",jedva je procedila sa prekidima koji su bili posledica smeha.Smeha koji je jos uvek bio u toku.

Zatvorila sam oci pokusavajuci da se smirim.Izbrojala sam do deset i napokon se smirila.Otvorila sam oci i pogledala Ivu i Elaru.

"Samo cutite",uputila sam im jedan dug,ozbiljan pogled koji nije bio molba.Vise je licilo na...Sta znam...Pretnju?

Brisale su suze i klimnule glavom.Uputila sam im jos jedan pogled,samo da se uverim da su razumele ono sto sam htela reci.Okrenula sam im ledja i krenula ka svojoj ucionici.Hodnicima kojim sam koracala su i dalje bili nepuni.Par ucenika se nalazilo pored ormarica i bili su potpuno tihi.Saputali su o neobaveznim stvarima kao i svaki normalni tinejdzeri.Stigla sam do svoje ucionice i naslonila se na zid prekoputa vrata od ucionice.Posmatrala sam zidove koji su tako neobicni.I ranije sam shvatala da je ova skola posebna,nekako...drugacija.
Paznju mi je privukla slika na zidu.Iako je fantasticno i izvanredno naslikana,pitala sam se sta predstavlja.Na njoj je bila naslikana grupica ucenika koja se nalazila u jednoj ucionici.

Verovatno jedna od ovih ucionica u skoli.

Ali,na slici je postojalo nesto neobicno.Na prvi pogled,izgledalo je kao da ucenici drze knjige ili pribor u rukama,ali tek kada sam se bolje zagledala,shvatila sam da to nisu knjige.

Ili bilo sta od skolskog pribora.

Izgledalo je na...Pistolje?
Namrsteno sam gledala u sliku pokusavajuci da odgonetnem sta je to naslikano.Ali nije mi uspevalo.Izgledalo je besmisleno.
Ucenici sa pistoljima u rukama?

Paznju mi je odvratio poznati glas u daljini.Dzejms.Iako nisam shvatila koje je znacenje te cudne slike,u trenutku sam okrenula glavu u pravcu odakle je dopirao njegov glas.Pricao je sa deckom koji mi je bio okrenut ledjima.Ne razmisljajuci o posledicama,krenula sam prema njima.Za svega dve sekunde stajala sam pored njih.Prekinuli su razgovor i okrenuli se prema meni.Tek tada sam prepoznala tog decka.

Hari.

"Hej",rekao je ljubazno.

Nasmesila sam se i uzvratila mu."Hej"