Leptirov POLJUBAC #1 ✔️

3. Moji

"Živi, smij se, voli!"

**********************

- Tara, mami je pozlilo. - zadihano mi je govorio Marko, trčeći prema meni. - Hitna ju je odvezla, tata je odjurio za njima.

Ne, ne, ne opet... Ako joj se nešto desi, ja to neću preživjeti.

Tupo sam gledala u brata, ne odajući ni jednu emociju. Polako mi je prišao i snažno me zagrlio.

- Hajdemo unutra, Kristijan te sad treba. Samo diši i sve će biti u redu. Mama se malo uzrujala. Biti će ona dobro. - tješio me moj mlađi brat.

Sve ono što mi je bila Elena, sad mi je moj Marko. Nerazdvojni smo, dijelimo najveće tajne i mislim da ni dan danas ne bih nastavila sa životom, da on nije bio uz mene.
Željela sam biti jaka radi njega i radi Kristijana.

- Ne želim te sada još više uznemiravati, ali moraš nešto vidjeti. - koračala sam uz njega prema ulazu kuće i dodala mu papirić.

Pogledao me s nerazumjevanjem, visoko podignutih obrva.

- To mi je bilo ispod brisača na autu. Bila sam na groblju. Netko je bio tamo i gledao me. Vidjela sam. Moraš mi vjerovati. - šaputala sam zabrzljivo.

- Ne znam tko bi to mogao biti. - pogledavao je čas u mene, čas u papirić.

Pogledala sam ga kao da nije normalan.

- Seko, onaj smrad je iza rešetaka i neće tako brzo van. Paničariš bez veze. - zašutio je na tren, pa opet pogledao u riječ ispisanu na malom žutom papiriću. - Netko očito ima vrlo loš smisao za humor.

*********************

- Dobro sam, malena moja, ne moraš pratiti svaki moj pokret. Malo su me emocije udarile i to ti je to. Ne bi me odmah pustili s hitne, da nije sve u redu. - gledala me mama nasmiješeno, ali ja nisam mogla ne primijetiti tu tugu, tu bol i umor u njenim očima.

- Brinem se. - tiho sam priznala.

- Vidiš da je dobro. Ne da se ona samo tako. Za pola sata, kad se svi raziđemo, već će ribati kupaonu.. i kuhinju... i presložiti ormare. - smijao se Marko.

- Ne dolazi u obzir. - pogledao je tata Marka, pa mamu. - Danas ćeš samo odmarati, sutra također. Prekosutra već možeš. - namignuo mi je, pa kažiprstom natrag nabio naočale s vrha nosa.

- Ostaješ spavati tu ili? - Marko se okrenuo prema meni.

- Ako me mama treba, ostajem.

- Ovo je tvoj dom. Ako želiš ostati, ja nemam ništa protiv, ali radi mene ne moraš. Uostalom, tata je tu. I Marko također.

- Ok, ok.. Idem ja onda. Ovo je bio predug dan. - ustala sam i poljubila mamu, pa tatu. - Leptiriću, idemo. Danas ja i ti zajedno spavamo. - podignula sam palčeve i smijala se.

Glumac mali. Čuje me, ali se pravi da ne. Igra se u kutu dnevnog uređenog samo za njega.

- A dobro, ako nitko ne želi sa mnom, ja idem. Bok svima. - krenula sam prema hodniku, kad je ciknuo i zatrčao se prema meni.

Uhvatio me za nogu i počeo se smijati. Srce mi se rastapalo od dragosti.

- 'Ajde, daj svima pusu, pa idemo. - gladila sam ga po kovrčavoj kosici.

Krenuo je prema mami, prislonio glavicu na njeno lice i počeo žmirkati.

Leptirov poljubac...