Leptirov POLJUBAC #1 ✔️

39. Kraj

"Željeti je, teško je zaboraviti...
Voljeti je, nemoguće je požaliti...
Izgubiti je, teško je prihvatiti...
Ali najbolnije je pomiriti se s time..."

**********************

Zar je moja majka, toliko uspješna i uvažena žena, zapravo toliko naivna, kad misli da ću ponovno uzeti Irinu, samo zato što ju je dopeljala sa sobom? Svašta...

Počinjem shvaćati koliko me zapravo slabo poznaje, koliko joj moje mišljenje nije bitno, i koliko je zapravo sama sebi važna. Ne odustaje i ne prihvaća ne kao odgovor.

Nisam namjeravao u ovako napetoj atmosferi svojoj princezici predstaviti svoje roditelje. Ipak, tako je moralo biti. Otac me pozitivno iznenadio. Nikada nisam mislio da je toliko emocionalan. Elenica ga je rastopila. Jednom riječi izvukla je iz njega nježnost koju ja nikada nisam vidio. I drago mi je zbog toga. Kako i ne bi, kad je sva slatka i nježna, a opet vrckava i pametna.

Majka me s druge strane opet razočarala, ali drugačije nisam ni očekivao. Možda s vremenom popusti. Možda...

Kad su se svi razišli, ostao sam čekati oca. Nazvao sam i Đoleta. Svaka će nam informacija koristiti.
Znam da bih ja mogao biti osumnjičen za ubojstvo. Očekujem policiju. Jer, k vragu, svatko bi isto pomislio. Svi znaju koliko mi je stalo do nje i njene sigurnosti.

Dok smo mi pokušavali pravnim putem zaustaviti Domagojev izlazak iz zatvora, netko je učinio upravo ono što sam i sam priželjkivao. I da nema Elene i Kikija, možda bih i sam naručio ubojstvo. Ovako ne mogu dozvoliti da im otac bude ubojica.

- Sine, zvao sam Sokola. Nije bio zadovoljan, ali postoji mogućnost da stisne tog svog klipana. - stari mi govori čim uđe u ured.

- Ponos mu ne dozvoljava da prizna kakvo govno ima od sina. - promrmljam.

- Znam, sine. - zagleda se u mene. - Ponosan sam na tebe.

Ostavio me bez riječi sa jednom jedinom rečenicom. Znao sam da je, ali nisam se nadao da će to i priznati. Ova je situacija pozitivno djelovala na njega. Stara se mrcina opako smekšala kroz samo par sati. Takva je moja princezica. Svih osvoji na prvi pogled.

- Predivna je. Toliko ti sliči. I tvoja djevojka je prekrasna mlada dama. Vrijedna borbe. I drago mi je da si se vratio. Nadam se da ću imati prilike bolje ih upoznati.

- Hoćeš, stari. I želim da prihvatiš i Kristijana, kao i Elenu. Iako mu nismo biološki roditelji, on je njezin sin, a time i moj.

- Naravno. - potvrdi mi.

Đoleta nismo dugo čekali. Iznenadilo me kad je nabrijan uletio kroz vrata. Ni traga njegovom opuštenom držanju.

- Koju jebenu zbrku ti imaš u životu. - odmah počinje, čim ga upoznam sa ocem.

Podsmjehnem se, jer je itekako u pravu.

- Pametan si, pa si vjerojatno i sam došao do zaključka da ćeš morati na ispitivanje. Moji izvori kažu da si na popisu glavna četiri osumnjičenika. To će Taru ponovno stajati živaca.

- Četiri? - pitam ga.

- Pa da, logično. Svi koji se boje za Tarinu sigurnost. Ti, mali Marko i Tarin otac. Četvrti je Andrej. On ima i osobne razloge za osvetu. Tako da...

- U pičku materinu. Nisam o njima razmišljao. Tara i Barbara će poludjeti kad čuju. - nervozno prolazim rukom kroz kosu.

- Đole, imaš li sva sredstva na raspolaganju da riješiš ovo što bezbolnije? - upita ga moj otac.