Leptirov POLJUBAC #1 ✔️

21. Selidba

"Ako nam je suđeno da budemo zajedno, to ne mora biti sada, ni za mjesec, niti godinu.
Ako smo si suđeni, putevi će nam se opet spojiti. Nekada. Bar još jednom u životu."

*******************

- Ali možemo se nekako dogovoriti. Evo, prepustiti ću vam svoju sobu. - skakućem oko Nelly i Andreja dok pakiraju svoje stvari.

- Tara, naručio sam namještaj za Eleninu sobu. Kamo ti to misliš namjestiti, molim te? - pita me Andrej.

- Smisliti ćemo nešto. - brzo odgovaram.

- Oooo, mala moja. Faliti ćeš i ti nama. - Nelly me štipne za obraz.

- Faliti? Pa ne selimo u Kanadu. Ionako ćemo na kraju biti više tu nego kod mene. - smije se Andrej. - Tamo ćemo koristiti samo spavaću sobu. Tako da možeš vrištati koliko želiš. - naceri joj se.

- Andrej! - cikne. - Koji si ti luđak. Ja ne vrištim.

- Ne, jer bi te bilo sram ako bi te djeca čula.

- Znači ovo je definitivno. - tužno primjetim.

- Je, malena, ali sve drugo ostaje isto. Mi ustvari samo selimo u novu sobu. Pomagati ćemo ti i dalje oko klinaca. I biti ćemo tu dok ti ne dojadimo. - Nelly me zagrli.

- Jeste kupile toalete za subotu? - Andrej prekine naš trenutak.

- Nismo. Sutra idemo u shopping. - Nelly mu odgovori, pa me pusti iz zagrljaja.

- Može radije u petak? Obećala sam mami da ću ih dovesti u petak na cijeli vikend. Sutra još želim biti s njima.

- Dogovoreno. - Nelly brzo odgovara.

- Biti će puno ljudi, zar ne? - upita Andreja.

- Da. Za sada nam je potvrđeno oko 250. Do petka bi brojka mogla još rasti. - ponosno govori Andrej.

- Tko dolazi s ruske strane? - izlane Nelly, pa me pogleda.

- Pa već su stigli. Katarina i Aleksandar.

- Tako dakle. A...

- Nelly! - opomenem je.

- Ok, ok. Samo me zanima.

- Mene ne. O tome raspravljajte kasnije, u svojoj novoj sobi nakon što istreniraš glasnice. - otpuhnem joj poljubac, pa izađem na terasu.

- Bezobraznice mala! - čujem je kako se dere za mnom.

- Tara, dođi se kupati sa mnom. - malena glavica proviri iznad ruba bazena.

- Ne mogu sada, leptiriću. Elena bi se mogla probuditi svaki čas.

- Hoćeš li onda doći? - uporan je.

- Možda. Želiš da zovem Filipovu mamu da ga dopelje?

- Želim! - vrisne.

Kratko popričam sa Filipovom majkom, jako draga cura. Starija je od mene samo godinu dana, i također rastavljena. Samo što njen brak nije funkcionirao iz sasvim drugih razloga.

Na vratima se Filip i Maja krajcaju sa Andrejem i Nelly.

- Već si mi našla zamjenu. - smije se Nelly.

- Naravno da jesam. - namignem joj. - Bok, Filip. Kako si?

- Jako sam dobro.

- Baš mi je drago. Kristijan je u dvorištu u bazenu.