Leptirov POLJUBAC #1 ✔️

26. Bol

"Loše gene nikad nisam krio,
kralj poroka oduvijek bio,
a ti kao dijete ostala...

Da sam nula, to sam uvijek znao,
ti me dizala u nebo plavo,
više nego što bi majka rođena.

A ja isti kao prije,
sebe ne stidim se...

Još onaj isti sam dripac,
što krišom od tebe,
dva je života vodio,
što je djevojke lake
kad nisi tu bila,
u naš stan odvodio.

Još onaj isti sam đavo
što duše je krao,
a nije znao šta je stid.
Samo bol ti dao
i svojom te zvao
kada me tuga pritjera uz zid.

Oprosti mi...
Zbog tebe će me dobri Bog
poslati u pakao.
Oprosti mi... Oprosti mi...
Zbog tebe sam, al' ne znaš to,
u sebi dugo plakao.
Oprosti mi...

Mislio sam druge više vrijede.
Da sam jači kada sam bez tebe..
Bože dragi, kakva zabluda...

Nikako da dođe bolje sutra...
Davno skrenuo sam s' pravog puta...
Muška duša lako zaluta...

Oprosti mi...
Oprosti mi..."

************************

- Šta je? - dreknem u slušalicu.

- Sebastian, odmah se vrati. Moramo razgovarati. Nemoj biti tvrdoglav.

- Ponavljam ti, nemamo o čemu. - stežem volan. - Ti i ja, Andrej, nemamo o čemu.

- Dolazi natrag. Tako mi Boga, pronaći ću te, a onda ću ti šakama izbiti iz glave to tvoje nadrkano ponašanje.

- Prijatelju... - smijem se cinično. - Trebao si mi javiti da si postao tata. Isto kao što si me zvao da mi kažeš kako ste se jebeno vjenčali. - urlam iz petnih žila.

- Sebastian, ona... - dalje ništa ne čujem.

Smlavio sam glupi mobitel o kontrolnu tablu. Pa 'ko ga jebe.

Vozio sam kao lud, ni sam ne znam kuda. Nije mi bilo bitno ništa, baš ništa. Mogu i umrijeti. Tako mi je svejedno.

Sjedim na plaži. Na onoj istoj plaži, na kojoj smo jučer vodili ljubav. Na onoj plaži na kojoj mi se dala cijela. Svaki komadić sebe.
Nisam to imao u planu. Stvarno nisam. Popila je. Samo bi kreten to iskoristio. E, pa ja i jesam jebeni, usrani kreten.

Ponadao sam se... Da može sve biti kao nekada. Trebao sam znati. Prelako se predala. Mislio sam da će me natjerati da klečim pred njom. I to sam bio spreman učiniti. Sve, samo da je opet imam. Njezino srce, um, dušu i tijelo. Na kraju mi je sama prišla. Uzela je od mene što je htjela. Jer, znala je da ću saznati.

Ona i Andrej imaju dijete. Malenu djevojčicu. Pitam se liči li na nju? Uzmem iz auta onu votku koju je jučer otvorila. Gutam gut za gutom. Obično smeće.. Ne umanjuje moju bol. Steže me u prsima. Zato jer sam mislio... Nadao sam se da ćemo možda, jednom.. Ja i ona imati dijete. Ja i ona. Ne ona i Andrej. Jebeni šupak. Zabio mi je nož u leđa kao nitko. Nasjeo sam na njihovu laž jučer.
Vjenčali su se radi skrbništva. Možeš mislit'. A dijete? Samo se desilo. O, jebem te živote.

Potegnem još jedan gutljaj i zavitlam bocu u daljinu. Šteta da nema zida u blizini. Godio bi mi zvuk prskanja stakla.

Sjedim na pijesku u nemogućnosti da se pomaknem. Želim je opet. Kao noćas. Želim je stalno. Jer ona je rođena za mene, ja sam živ, jer je volim.