Leptirov POLJUBAC #1 ✔️

20. Tara

"Javljam da ti kažem da je sve OK.
Stig'o sam i znaj da jako teško mi je.
Volim te i budi srećna zauvek.
Budi jaka, pozdravi sve, čuvaj se...

Mislit' ću na tebe svaku noć i dan.
Spavat' ću sa medom da ne ostanem sam.
Sudbina je prokleta što razdvoji nas,
što zajedno smo prošli, što baš nas.

Mnogo te volim,
još više te želim,
fali mi samo tvoj zagrljaj.
Pišem i plačem bar da te opet nađem,
da sam samo tvoj, samo tvoj...

Hvala ti za sve dane provedene.
Mnogo mi je bilo lepo kraj tebe.
Što god da ti treba samo pozovi me.
Sa tobom maštao sam snove najlepše..."

**************************

Ljuštura. Sama gola ljuštura. Od mene nije ništa ostalo. Vučem se dan po dan. Ne osjećam se živ. U meni je sve umrlo, osim srca koje sam joj ostavio. Nije ga čuvala, odbacila ga je, sažvakala i ispljunula.

Pitam se, je li ona ovoliko patila? A opet, ne želim da pati. Želim da je sretna. Sam sebi postajem smiješan. Sebastian Klimov je poražen. Dame i gospodo, sjebala me mirna, draga plavušica. I sjebala me vrhunski, za zlatnu medalju. Možda mi je naplatila za sve djevojke koje sam bezobzirno ostavljao za sobom. Možda...

Sve što sam je molio, jest da mi vjeruje, da me ne odbaci samo tako. Ali to je učinila. Odustala je od nas. Udala se za mog najboljeg prijatelja. Sjetim se trenutka kad mi je javio sretnu vijest. Nisam htio slušati gluposti kako i zašto. On je voli, ni približno kao ja, ali je voli. Paziti će je i čuvati. Neće biti pička kao ja. Neće htjeti postupiti ispravno. Postupati će protiv svojih pravila samo da je usreći. Ja to nisam znao.

Naivno sam vjerovao da mogu sve, zadovoljiti svih. Samo mi je trebalo vremena da sve posložim. Nisam čak ni normalno prekinuo razgovor s Andrejem. Tog sam dana doslovno devastirao stan. Htio sam je nazvati da je samo još jednom čujem, ali moj je mobitel bio u više komada i nisam ga uspio sastaviti, a pokušavao sam, Bog mi je svjedok. Također sam tog dana imao pravi okršaj sa Aleksandrom. Sve sam ovo učinio radi njega, a taj se balavac naslađivao mojim jadom. Dakako, nije imao pojma o čemu se radi. Ja mu nisam želio otkriti. Ionako je bilo kasno za sve. A taman mi je sjeo da se na nekome ispušem. Poslije mi je bilo žao. 'Ko ga jebe, kad ima dugačku jezičinu.

I tako... Moja Tara je udata, za drugoga. Moja Tara. Moja ljubav. Jedina žena koju sam volio. Jedina osoba koju i dan danas volim svim svojim bićem. Moja svijetla točka. Moja druga polovica. Volio sam je do bola, ali nisam bio svjestan koliko sam ovisan o njoj, koliko mi je potrebna, koliko mi znači, sve dok je nisam izgubio. Moj se život tog dana počeo raspadati i koliko god se trudim, ne uspijevam ga sastaviti.

Da, oženio sam Irinu. I od tog dana sa svojom majkom ne razgovaram, samo službeno. Moj je otac kao poslušan pas, nije popuštao. Smatrali su da će me Irina ukrotiti, da ću postati obiteljski čovjek. Kakve naivčine. Kao da mi je potrebna žena da bih dobro obavljao svoj posao. Majka je smatrala da sam isti otac. Na kraju je imala pravo. Pognuo sam glavu i učinio što su tražili. Jebena, idiotska, govnarska pička. Mrzim sam sebe.

A imao sam plan. Sad kad se sjetim, dođe mi da si odrežem kurac. Molio sam oca da mi to ne rade. Ponizio sam se do kraja. Nisu htjeli ni čuti. Kada sam im zaprijetio da odlazim, kvalitetno su me ucijenili. Htio sam odustati od svega, od nasljedstva, novaca, firme. Bio sam spreman odreći se vlastitih roditelja, sve zbog nje. Ali oni su znali kamo udariti. Godinama sam u klimavim odnosima s bratom. Sve zbog njegovih hirova. Uvijek se natjecao sa mnom. Želio je pažnju roditelja, a nije vidio da je ni ja nemam.