Leptirov POLJUBAC #1 ✔️

17. Borba

"Ako se ne boriš za ono što uistinu želiš, nemoj plakati kada to izgubiš. Jer najgora je pogreška odustati i otići od osobe koja čeka samo tebe..."

******************

Samo mi treba zraka da razbistrim misli. Imam ga? Ne osjećam to. Želim ga. Ne mogu disati. Ne smijem mu dozvoliti da mu se potpuno prepustim, kad znam da će opet otići i ostaviti me samu, kad ga druga čeka, kad sam ja u toj priči na drugom mjestu.

Trčim van iz Ex-a. Stojim na parkingu ispred auta i kopam po torbici tražeći ključeve. Ne mogu ih naći. Frustracija me ubija. Nervoza me obuzima. Cijelo mi se tijelo trese. Bol mi tjera suze na lice. I odustanem. Bacim torbicu na pod. Čučnem, naslonim se na auto i pustim jecajima da izađu iz mene. Suze mi teku bez prestanka. Dlanovima prekrivam lice. Ne mogu izbaciti iz glave scenu kako je izašao za mnom iz wc-a i dok sam ga ja u nadi čekala da mi se pridruži, nije me više ni pogledao. Stao je kraj Irine i šaputao joj nešto. Ona se smijuljila. Ona se topila. I ona ga je dirala.

Snažne me ruke povuku na noge i u topao zagrljaj.

- Tara, jesi li dobro? - Andrej mi pretražuje lice i palčevima briše suze. - Što ti je to učinio? Malena moja, što ti je učinio? - prisloni mi glavu na svoja čvrsta prsa i tješi me zagrljajem.

- Boli me Andrej. Jako me boli. - šmrcam.

- Šššš.. Samo se isplači. Bit' će sve dobro. Moraš mi vjerovati.

- Samo želim da ode, da me ne muči. - govorim tiho, iako znam da je cijelo vrijeme tu negdje iza mene.

Ne moram ga vidjeti. Osjetim ga, i još me jače zaboli.

- Što se dešava? - čujem onaj antipatični ruski naglasak. - Sebastian? To je tvoja, hm, susjeda?

- Molim te, makni se. Povedi Irinu i samo se makni. - Andrej hladno govori.

Ne želim da me Andrej pusti. Želim ostati u njegovom zagrljaju, sve dok ovaj bol koji mi na živo čupa srce ne ode.

- Tara? - čujem bolan šapat, ali se ne okrenem. Još jače privučem Andreja k sebi.

- Sebastian, odlazi. - Andrej zareži. - Samo odi.

- Idemo, dragi, dajmo im privatnosti. - Irina mi tjera krv na uši.

Dragi!? On je moj dragi. Moja ljubav. Moja bol. A ti si mi ga preotela, iako si ga imala prije mene. Ti si svojom pojavom uništila sve što smo imali, sve što sam mislila da imamo.

- Irina, sačekaj me u autu. - govori joj.

- Sebastian...

- Irina, molim te. Dolazim za minutu.

Čujem sitno lupkanje potpetica po asfaltu i znam da ga je poslušala.

Savršena djevojka. Poslušna. Baš po njegovoj mjeri.

Osjetim ga da stoji tik uz nas. - Tara, malena, pogledaj me.

Zagnjurim lice u Andrejevu majicu i natapam je suzama. Suzama koje teku radi njega.

- Ljubavi... - pokuša ponovno.

- Andrej, ne puštaj me. - šapućem.

- Neću, malena. - poljubi me u kosu.

- Andrej! - Sebastian ga oštro upozori.

- Zar ne misliš da si dovoljno učinio? - grakne Andrej. - Makni se. Ne nanosi joj još više bola. Znao sam da će se ovo desiti. Znao sam. Upozoravao sam te, Sebastian. Ne jednom.